Međunarodna konferencija IEEE PES PowerTech Belgrade 2023, petnaesta po redu, održana krajem juna u Beogradu, okupila je oko 600 učesnika – akademskih predavača, poznatih istraživača iz oblasti elektroenergetike, rukovodećih kadrova i lidera istraživačkih aktivnosti u korporacijama, profesora, kao i mladih ljudi i studenata iz oko 50 zemalja. To je najveća konferencija koju već 30 godina organizuje Power & Energy Society, sekcija za elektroenergetiku, američkog udruženja inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) van Sjedinjenih američkih država, u saradnji sa lokalnim organizatorima, koja je ove godine organizovana u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu. IEEE PES PowerTech se smatra za jedan od najvažnijih svetskih skupova iz oblasti energetike u Evropi. IEEE PES PowerTech Belgrade 2023 je najveća i najznačajnija međunarodna konferencija iz oblasti elektroenergetike, koja je ikada održana na prostorima bivše Jugoslavije. Glavne teme konferencije bile su sigurnost napajanja, promene u elektroenergetskom sistemu prouzrokovane povećanim priključivanjem obnovljivih izvora energije (OIE), potrebe jačanja otpornosti sistema na velike klimatske promene, prelazak na elektroenergetski sistem u kojem neće biti emisije štetnih gasova staklene bašte, zatim integrisanje električnih automobila, kao i upravljanje potrošnjom energije, odnosno kako uključiti male i velike potrošače da planski usmeravaju potrošnju ka smanjenju upotrebe energije. Na konferenciji je predstavljeno više od 400 naučnih i stručnih radova.
Profesor Jovica Milanović, dekan fakulteta za elektrotehniku i elektroniku Univerziteta u Mančesteru u Velikoj Britaniji, inostrani član Srpske akademije inženjerskih nauka i počasni ko-predsedavajući konferencije, u razgovoru za naš časopis je istakao da je najveća korist ovog skupa u Beogradu za našu zemlju da Evropa i svet vide da se u našem glavnom gradu i dalje neguje elektroenergetika i da rezultati koje naši nastavnici, istraživači, inženjeri i studenti postižu u ovoj oblasti, zavređuju u svakom pogledu veće uključivanje naših univerziteta i istraživačkih institucija u međunarodne istraživačke i stručne projekte finansirane od strane EU i drugih međunarodnih organizacija.
U FOKUSU:
- CHARGE&GO NASTAVLJA IZGRADNJU MREŽE PUNJAČA
- KAKO BRŽE RAZVITI ELEKTROMOBILNOST
- BUDUĆNOST PREDVOĐENA INOVACIJAMA
Kako ocenjujete ovu konferenciju?
– Ovakva konferencija nikada do sada nije održana na teritoriji zemalja bivše Jugoslavije, ni po veličini, ni po značaju. Ovo je jedan od najznačajnijih stručnih skupova u oblasti energetike u svetu, koja nije industrijski orijentisana. Iznenađen sam kvalitetom učesnika i ja i mnoge kolege iz inostranstva. PES ima oko 40.000 članova širom sveta. Najveće globalno svetsko stručno priznanje u oblasti elektrotehnike i elektronike je biti Fellow IEEE, grubo prevedeno redovni član IEEE. Takvih članova može biti najviše 0,1 odsto od ukupnog broja članova tog društva. Na ovoj konferenciji je od ukupnog broja učesnika (oko 600) bilo više od 26 istraživača u zvanju Fellow IEEE, što je više od četiri odsto, odnosno 40 puta više vrhunskih stručnjaka u odnosu na broj učesnika konferencije, nego što u celoj asocijaciji ima. To je neuobičajeno veliki broj stručnjaka koji se okupio na jednom mestu.
Na koji način potrošači mogu da prilagode potrošnju energije?
– Ako bismo mogli da smanjimo potrošnju električne energije i dogovorimo sa potrošačima da ne uključuju u istom vremenskom periodu uređaje na struju, već da različite grupe potrošača to rade u različitim vremenskim periodima u toku dana i noći onda ne bi bilo potrebe, pojednostavljeno rečeno, da sve elektrane na fosilna goriva rade u „istom trenutku“, pa bi se i emisija štetnih gasova smanjila. Velika istraživanja se rade u svetu, a i kod nas, kako optimalno koordinisati i motivisati potrošače da i oni pomognu u smanjenju emitovanja gasova staklene bašte, tako što će svoju potrošnju prilagoditi periodima dana kada postoje najbolji uslovi da se energija proizvodi iz obnovljivih izvora.
Ako u toku dana, recimo sija sunce ili duva vetar, a mi imamo puno solarnih elektrana i vetroelektrana, proizvedena električna energija ne doprinosi zagađenju okoline i ako u tom trenutku građani uključe sve potrošače da koriste proizvedenu energiju, ona neće biti rasuta. Ali, ako nemamo takve elektrane, već elektrane na fosilna goriva, koje mnogo više zagađuju životnu sredinu, smanjenje potrošnje bi zahtevalo manju proizvodnju električne energije te na taj način i smanjenje emisije štetnih gasova staklene bašte iz ovih elektrana.
Šta raditi sa energijom kada potrošnje nema?
– Pored proizvodnje energije iz sunca i vetra, na skupu se razgovaralo i o tome šta se radi sa energijom ako potrošnje nema. Ako proizvodimo električnu energiju koristeći solarne ili vetroelektrane kada ima sunca i vetra i ako svi potrošači uključe električne uređaje u periodima kada je ova energija dostupna, ona će biti u velikoj meri potrošena. Ostatak dostupne energije, ukoliko nemamo mogućnosti uskladištenja energije će biti izgubljen. Da se to ne bi desilo potrebno je izgraditi i optimalno rasporediti dovoljan broj skladišta energije (akumulacionih izvora), odnosno baterija i/ili akumulacionih jezera za hidroelektrane, kako bi se sa jedne strane ta skladišta energije punila kada postoji višak energije proizvedene od strane OIE i kako bi se ta uskladištena energija, sa druge strane, koristila umesto proizvodnje iz konvencionalnih elektrana koje više zagađuju okolinu, kada proizvodnje iz OIE nema. Ta koordinacija proizvodnje i potrošnje je bila jedna od glavnih tema diskusije vezane za upravljanje potrošnjom i skladištima energije, a druga je kako napraviti baterije efikasne i dovoljno velike, gde ih postaviti da se ta obnovljiva energija, kada je ima dovoljno, uskladišti i posle vrati u sistem.
Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST
