Evropa nastoji da postigne ekonomski rast, koji uključuje održivu konkurentnost, ekonomsku sigurnost, otvorenu stratešku autonomiju i fer konkurentnost. Cilj jeste stvaranje uslova za uspeh preduzeća, životnu sredinu koja je zaštićena i mogućnost da svako ima jednaku šansu za uspeh. Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke i jedan od najvećih evropskih ekonomista, dobio je zadatak od Evropske komisije da pripremi izveštaj o njegovoj viziji budućnosti evropske konkurentnosti.
U okviru izveštaja pod nazivom Budućnost evropske konkurentnosti (eng The future of European competitiveness), poseban deo posvećen je energetskom sektoru. Energija predstavlja važan aspekt razlike konkurentnosti Evropske unije u odnosu na druge regione sveta. Ipak, energetska kriza i problem u strukturi energetske politike, u poslednje dve godine pogoršali su ovu razliku.
Jedan od velikih izazova u održavanju konkurentnosti Evropske unije na globalnom tržištu energije jeste cena same energije, koja je u zemljama Evropske unije visoka u odnosu na Sjedinjene Države i Kinu. Neki od razloga za to jesu visoki troškovi emisija ugljen-dioksida, veći porezi i drugo. Na cenu električne energije značajno utiče i cena gasa. Iako je njegov udeo u proizvodnji manji, ima značajan uticaj. Primera radi, u 2022. godini, gas je bio ključan faktor u određivanju cene čak u 63 odsto vremena, iako je u energetskom miksu činio svega 20 odsto.
Takođe, postoje i značajne razlike u veleprodajnim cenama energije od države do države. Na takvu razliku utiču različiti energetski miks i nivo razvoja infrastrukture.
Iako PPA ugovori (Power Purchase Agreements) omogućavaju kompanijama da energiju kupuju po unapred dogovorenim cenama i time sebe zaštite od varijacija na tržištu cena, postoje određeni izazovi. Ugovori donose stabilnost i u Evropskoj uniji se povećava broj onih firmi koje ih koriste, međutim tržište i dalje nije razvijeno u dovoljnoj meri. Mnoge kompanije nisu i dalje spreme da ih koriste zbog prepreka kao što su nedostatak odgovarajućih finansijskih garancija, kao i složenost ugovornih uslova.
Pročitajte još:
- Nove kineske investicije u srpski energetski sektor – u planu fabrika solarnih panela
- Za najveću plutajuću solarnu elektranu u Evropi obezbeđeno 50,4 miliona evra
- U Nemačkoj više od 60 odsto struje iz OIE
Kao još jedan od izazova navode se fizička ograničenja u gasnim i elektroenergetskim mrežama, koja otežavaju integrisanje jedinstvenog tržišta Evropske unije. Ujedno, to onemogućava efikasniju razmenu energije među državama članicama, što može da dovede do povećanja cena i drugih troškova. Povećanje troškova ogleda se i u potrebnoj modernizaciji elektroenergetske mreže, kako bi se podržao razvoj i integracija obnovljivih izvora energije.
Govoreći o obnovljivim izvorima energije, problem u se ogleda i u procesu dobijanja dozvola za nove energetske projekte, kao što su solarne i vetroelektrane. Procesi su dugotrajni i zahtevni, te u nekim državama članicama oni mogu da traju i do devet godina. Iako Evropska unija sve više insistira da budu skraćeni i pojednostavljeni, primena na nacionalnom i regionalnom nivou ostaje i dalje izazov.
Kao poslednji primer, mogao bi da se navede izazov vezan za visoke cene poreza, naknade i subvencije. Sve ovo utiče na konačnu cenu energije za potrošače, a uzimajući u obzir da svaka država članica ima različitu politiku u vezi sa ovim, cene se razlikuju širom Evropske unije. Takođe, ni državna pomoć nije ista u svakoj članici, zbog čega zemlje koje imaju više novca mogu i da više pomognu svojim kompanijama, čime se stvaraju nejednaki uslovi konkurencije unutar same Evropske unije.
Brojni su izazovi sa kojima se Evropska unija suočava, kada je reč o energetskom sektoru. Ipak kako bi zadržala konkurentnost na globalnom nivou, odnosno svoju prednost, potrebno je da radi na rešavanju ovakvih prepreka, kroz modernizaciju infrastrukture, smanjenju troškova energije i ubrzanje energetske tranzicije.
