Pričaj srpski da te ceo svet razume, kakav „greenwashing“?! Znam, i ja bih radije da upotrebim domaći izraz ali za ovaj neslavni termin još uvek ne postoji adekvatan prevod. Ipak, hajde da pokušamo: „greenwashing“ skovan je po uzoru na englesku reč „brainwashing“ što znači ispiranje mozga, pa bi greenwashing mogli prevesti kao eko-ispiranje mozga ili eko-manipulisanje. Sve u svemu, ako vam moj prevod nije pomogao da razumete njegovo značenje, pasusi koji slede sigurno hoće.
Da ne komplikujemo temu više no što je potrebno, greenwashing je prljava igra velikih kompanija koje žele da vas ubede da su i oni prepoznali zaštitu životne sredine kao prioritet, te da kupovina njihovih ekoliških proizvoda doprinosi istoj. Da, ali malo sutra!
Korporacije troše više novca na marketing kako bi se svetu prikazali u „zelenom svetlu“ nego što to čine za ostvarenje plemenitih, ekoloških ciljeva, a kako i ne bi kada dobra reklama može da proda i najgori proizvod.
Briga njih za ekologiju, važno je da novac zvecka. Zar mislite da će velike kompanije propustiti priliku da, sada kada ljudi masovno postaju ekološki osvešćeni, lansiraju neki svoj eko-proizvod, ili možda bolje eko-pokušaj? Istraživanja su pokazala da je čak 47 odsto Amerikanaca spremno da plati više za ekološki proizvod iako je na tržištu dostupna jeftinija, neekološka varijanta, pa eto motiva za one kojima ništa zeleno, osim dolara, nije važno.
I još nešto, velike kompanije služe se greenwashing-om da maskiraju svoju tamnu stranu koja je često daleko većih razmera od onih „ekoloških“ koje tako predano reklamiraju. Aktivisti su nebrojeno puta ‘raskrinkali’ zelenu propagandu jer je proces proizvodnje zagađujuć a kompanija, što je gotovo neizbežno kada su u pitanju korporacije, zloupotrebljava svoje radnike.
Greenwashing nanosi ozbiljnu štetu, kako potrošačima, tako i manjim proizvođačima čiji su proizvodi zaista ekološki. Kupci uglavnom nisu dovoljno informisani pa veruju da je oznaka „ekološko“ na ambalaži tačna, jer se ona ne može tek tako, bez pokrića, naći na proizvodu. Teško je za poverovati, ali marketing velikih kompanija neretko se služi naučno neutemeljenim ili nedovoljno istraženim podacima, a sve to, naravno, čine svesno.
Pitam se da li većina potrošača ipak zna da je posredi samo marketinški trik, ali im kupovina proizvoda sa lažnom zelenom oznakom pomaže da umire savest i nesmetano nastave svoje kupovne navike? Ukoliko je to tačno, a nadam se da nije, već da je u pitanju samo neinformisanost, sa greenwashing-om će biti daleko teže izaći na kraj.
Šteta je i za one čiji se proizvodi sa pravom mogu okarakterisati kao „ekološki“, „netoksični“, „prirodni“ ili „biorazgradivi“ jer nemaju ni približno dobar marketing kao velike kompanije koje ih svojim lažima i manipulacijom potiskuju.
Iako bi se još štošta moglo reći o ovom, sada već odomaćenom terminu, možda je važnije da kažemo koje oružje nam može pomoći da izbegnemo greenwashing. To oružje je samo jedno – informisanost.
Znam, znam, kada jurcamo kroz supermarket, nemamo vremena da čitamo poleđinu baš svakog proizvoda, a kamoli da guglamo da li je ekološki ili je u pitanju obmana. Na sreću, aplikacije Ecolabel Guide, Think Dirty i HowGood nam mogu pomoći da brzo skeniramo proizvod i proverimo verodostojnost eko-oznake, a onda ga možemo spokojno baciti u korpu i odjuriti dalje. Možda je nekome i ovo gnjavaža, ali naša planeta to svakako zaslužuje.
Poželjno je i da svojom kupovinom podržimo lokalne i domaće proizvođače čiji proizvodi ne sadrže toksične dodatke, prave se na tradicionalan način i visokog su kvaliteta. U inat velikim korporacijama!
Milena Maglovski
