Vest da se u vodotocima u okolini Beograda oseća nepodnošljiv smrad i da pluta uginula riba, proteklih desetak godina više nikoga ne iznenađuje. Slične vesti godinama stižu iz svih krajeva Srbije. Reke su zagađene zbog ispuštanja kanalizacije, otpada iz fabrika, bacanja komunalnog otpada.
Na ušću u Savski rukavac reka Topčiderka je crna, a u vodi pored smeća plutaju uginule ribe.
Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje monitoring Topčiderske reke već godinama pokazuje petu, najgoru klasu kvaliteta vode, a uzrok je ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda.
„Ono što se najčešće dešava je oksidacija organske supstance i trošenje kiseonika. Na taj način živi svet, ako je to zagađeno organskom lako degradibilnom supstancom, ne može jednostavno da diše, guši se“, objašnjava profesor Ilija Brčeski sa Hemijskog fakulteta.
Pročitajte još:
„Topčiderska reka može da se sačuva na jedan jedini način. A to je da Beograd izgradi kanalizacione sisteme. Da se strogo kontroliše i sankcioniše ispuštanje industrijskog otpada i da se spreči pojava deponovanja đubreta“, naglašava profesor dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.
Analize pokazuju da je kvalitet vode manjih reka i kanala na teritoriji Beograda lošiji nego u velikim rekama. Svake godine u beogradske vodotoke ode 60.000 olimpijskih bazena otpadne vode.
Kada ćemo imati postrojenja za preradu otpadnih voda?
„Grad Beograd je trenutno u izgradnji jednog velikog kolektora za prečišćavanje otpadnih voda. Biće ih ukupno četiri, no moram napomenuti da je to jedan proces koji je dugotrajan“, navodi dr Ivana Vilotijević, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Beograda.
U Srbiji bi trebalo izgraditi 350 postrojenja za preradu otpadnih voda.
„Imamo preko 40 gotovih projekata. Jedan od izvora podizanja BDP-a je investicija u sisteme za preradu otpadnih voda i u regionalne centre“, navodi bivši ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan.
Prema najnovijem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine na 40 mesta u Srbiji zabeležene su koncentracije zagađujućih materija poput nikla, olova i kadmijuma, koje ostavljaju dugoročne posledice. Najlošiji kvalitet vode je u Vojvodini, a najčistije su rečice na jugu Srbije. Njih pak ugrožava gradnja mini hidroelektrana.
Izvor: RTS
