Simbolično, na Dan planete Zemlje, u Beogradu je započet pilot projekat „Ne kosi još lolo’’ koji će po ugledu na svetske metropole primeniti drugačiji način košenja i održavanja zelenih površina u gradovima. Inicijativu je pokrenuo „Bee Center’’, pčelarski centar iz beogradskih Silosa, a projekat se realizuje u saradnji sa JKP „Zelenilo-Beograd’’, uz podršku ambasade Holandije u Beogradu, zemlje koje prednjači u ovom polju.
Ideja iza ovog pilot projekta da se svim pčelama, ali i leptirima, bumbarima i ostalim oprašivačima koji žive kod nas, pruži veći pristup hrani i staništu.
Deo zelenih površina u gradu koje se ne koriste direktno za rekreaciju stanovištva ili iz nekog drugog razloga moraju da ostanu monokulturne i kratko košene, preći će na nov način održavanja. Pilot projekat podrazumeva različite pristupe košenju tih parcela. U Akademskom parku će biti posejano medonosno bilje koje će se kositi mozaično, što znači da se pri svakom košenju ostavlja deo travnjaka nepokošenim kako bi cveće postiglo svoj pun ciklus, a pčele i drugi oprašivači imali izvor hrane i mesto za stanište. Neke lokacije po obodu grada će imati drugačiji pristup i kosiće se periodično i to posle maja i posle septembra. Tokom ove godine svega par lokacija sa ograničenim prostorom će preći na nov model košenja kako bi se testirao novi pristup u održavanju.
Pročitajte još:
- „NE KOSI JOŠ LOLO“ – BEOGRADSKI PČELARI PREDLAŽU ŠARENIJE ZELENE POVRŠINE U GRADOVIMA
- PČELINJAK U KUĆNIM USLOVIMA – POTVRDA NJIHOVOG ZNAČAJA
- BRINUĆI O PČELAMA, BRINEMO O SVIM BIĆIMA
Pčele, kao i svi ostali oprašivači su u konstantnom opadanju i brojne vrste su stavljene na listu ugroženih, dok su pojedine sasvim nestale. U Beogradu broj vrsta je oko 250, dok je na nivou cele Srbije oko 800, ali se broj takozvanih solitarnih pčela smanjuje iz godine u godinu. Intenzivna poljoprivreda, klimatske promene i korišćenje pesticida negativno utiču na broj oprašivača širom naše zemlje, pa su se paradoksalno gradovi pokazali kao bezbednija mesta za život ovih bića, bez kojih nema opstanka života na planeti, jer se procenjuje se da bi došlo do masovnog izumiranja svega nekoliko godina nakon što bi nestali svi oprašivači.
Važno je napomenuti da se zbog ovoga neće povećati broj komaraca ili krpelja, a očekivani benefiti projekta „Ne kosi još lolo’’ su razni. Istraživanja rađena u nekim svetskim gradovima su pokazala da se broj oprašivača povećao na mestima gde trava nije bila često košena, a cveće i viša trava su bolje apsorbovali toplotu i vlagu zbog čega se smanjio i uticaj toplotnih džepova u njihovoj blizini. Pčelari iz „BeeCenter’’-a zajedno sa stručnjacima sa Biološkog fakulteta u Beogradu pratiće promene u broju oprašivača na tim mestima kako bi na kraju projekta imali konkretne strategije za nastavak i unapređivanje košenja u Beogradu, kao preporuka i za druge gradove.
Projekat će biti lansiran ovog četvrtka u Akademskom parku gde će se od 10 časova održati radionica za sve zainteresovane komšije i medije, kao i sejanje medonosnih biljaka sa decom iz starogradskog vrtića.
Ovakvo košenje je već zastupljeno u većim evropskim gradovima, a partner u projektu je ambasada Holandije gde je ovaj model odavno usvojen i koji pomažu Beogradu i Srbiji da lakše i bolje primeni dobru praksu koju su sa uspehom testirali kod sebe godinama unazad.
Izvor: JKP „Zelenilo-Beograd“
