Sanacija pepela iz kragujevačke toplane ulazi u završnu fazu,a planirano je izmeštanje 60.000 tona pepela sa ciljem korišćenja u proizvodnji cementa.
Kragujevac se već decenijama suočava sa ekološkim izazovom usled dugogodišnjeg odlaganja pepela u kompleksu lokalne toplane Energetika. U sklopu šireg ekološkog projekta i u cilju unapređenja kvaliteta projekata, izveden je važan pomak potpisivanjem ugovora koji obećava rešenje ovih pitanja.
Ovaj projekat, koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, obuhvata nekoliko faza. Prva faza je uključivala zamenu kotlova na ugalj starih 50 godina sa modernijim, ekološki prihvatljivijim rešenjima.
Pročitajte još:
- EPS pokrenuo analizu za korišćenje vodonika
- U planu Izgradnja vetroelektrane kod Aleksinca snage oko 250 MW
- Počinje izrada Programa za industrijsku bezbednost za period 2026-2035
Druga i završna faza, koja je trenutno u toku, fokusirana je na sanaciju pepelišta. Prema rečima potpredsednice Vlade i ministarke zaštite životne sredine, pepeo iz Energetike transformisaće se u koristan resurs u građevinskoj industriji.
Planirano je dakle da se preko 60.000 tona pepela postepeno transportuje i koristi za proizvodnju cementa, primenjujući principe cirkularne ekonomije.
Energetski portal
