Insekti nestaju osam puta brže u odnosu na ptice, sisare i gmizavce, te je već sada jedna trećina najmnogobrojnije klase životinja ugrožena. Trenutno sačinjavaju 70 odsto životinjskog carstva i teži su 17 puta od čitavog čovečanstva, ali bi u bliskoj budućnosti taj postotak kao i njihova masa mogli značajno da opadnu.
Sveobuhvatna analiza opadanja brojnosti insekata je objavljena u naučnom magazinu Biological Conversation. Ona uključuje 73 različita istraživanja objavljena u poslednjih 13 godina i pruža širi uvid u ovu tematiku.
Uprkos tome što neke vrste, poput kućnih muva i bubašvaba, doživljavaju eksplozivan rast, tim naučnika iz Sidneja, Pekinga i Kvinslenda je otkrio da se svake godine populacija insekata toliko smanji da bude za 2,5 odsto lakša u odnosu na godinu ranije. Ovim tempom bi u potpunosti mogli da izumru u narednom stoleću. Kolaps insekata je kriza globalnih razmera i mnogi stručnjaci potencijalni krah njihove vrste smatraju „ekološkim Armagedonom“.
Insekti su veoma bitna karika u lancu ishrane. Pored toga što predstavljaju plen i hranu za glodare, ptice i sitne sisare, važni su i zbog toga što oprašuju 75 odsto useva na Zemlji i drže pod kontrolom veliki broj štetočina i zaraza.
Glavni pokretači njihovog nestajanja su:
- gubitak staništa kao rezultat intenziviranja poljoprivrede i urbanizacije,
- zagađenje uzrokovano upotrebom pesticida i đubriva,
- bolesti i takmičenje sa novim vrstama,
- klimatske promene, posebno u tropskim podnebljima.
„Ovaj trend potvrđuje da šesto masovno izumiranje ostavlja dubok trag na sve oblike života na Zemlji“, zaključili su istraživači.
„Ukoliko ne uvedemo promene u procesu proizvodnje hrane, svi insekti će kroz nekoliko decenija krenuti put svog iščeznuća, a posledice koje će ovo imati po planetarne ekosisteme će biti, blago rečeno, katastrofalne“, tvrde oni. A kakve promene savetuju? „Preoblikovanje trenutnih poljoprivrednih praksi, s naglaskom na ozbiljno smanjenje korišćenja pesticida i njihovu zamenu održivim, ekološki utemeljenim rešenjima, je preko potrebno kako bi se trenutni razvoj situacije usporio ili promenio pravac i kako bi se populacije insekata obnovile.“
Iako je izumiranje vrsta prirodan proces, naučnici procenjuju da one u postojećim okolnostima one nestaju od 1.000 do 10.000 brže nego uobičajeno.
Za razliku od prethodnih masovnih izumiranja, prouzrokovanih pojavama poput udara asteroida i vulkanskih erupcija, odgovornost za trenutno snose ljudi. Razaramo svoje okruženje, te na taj način u pitanje dovodimo i sopstveni opstanak. Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta koju izrađuje Međunarodna unija za očuvanje prirode (eng. International Union for Conservation of Nature, IUCN), više od 26 hiljada vrsta živog sveta nalazi se pod rizikom istrebljenja, a među njima i mnogobrojni insekti.
