U Hrvatskoj je obrada podataka za januar mesec pokazala da su obnovljivi izvori energije prilikom proizvodnje električne energije bili dominantniji izvor u odnosu na neobnovljive.
Kao i obično, hidroelektrane proizvele su najviše obnovljive energije – preko 42 odsto u januaru, dok su ostali neobnovljivi izvori zajedno učestvovali sa preko 22 odsto, i time nadmašili kako neobnovljive izvore (preko 19 odsto), tako i NE Krško gde zemlja kao suvlasnik ostvaruje oko 15 odsto električne energije iz ovog nuklearnog izvora, govore podaci OIE Hrvatska.
Obnovljivi izvori energije su proizveli više električne energije od termoelektrana (58 GWh više) i hrvatskog dela NE Krško (133 GWh više) i time zauzele drugo mesto u januarskom energetskom miksu, a tome su naročito doprinele vetroelektrane koju su i same premašile proizvodnju iz nuklearnih reaktora.
Dva dana u januaru prikazuju varijacije na temu potrošnje i proizvodnje električne energije.
Pročitajte još:
- RADOVI NA MODULU LNG TERMINALA NA KRKU BIĆE ZAVRŠENI U NAREDNE DVE GODINE?
- HRVATSKA SE ČETIRI DANA NAPAJALA IZ OBNOVLJIVIH IZVORA
- CG: POČINJE REALIZACIJA PROJEKTA SOLAR SJEVER
Tokom 7. januara došlo je do maksimalne pokrivenosti od ukupne potrošnje enegije upravo iz svih obnovljivih izvora i iznosila je 97 odsto, prilikom čega su hidroelektrane bile zaslužne za 53 odsto, a ostali OIE s 44 odsto. Suprotno tome, 31. januara hidroelektrane učestvovale su sa preko 34 odsto, a ostali OIE sa 7,2 odsto, što je bila minimalna pokrivenost iz OIE.
Kada su u pitanju neobnovljivi izvori energije, gas je najdominantnije gorivo. U Hrvatskoj je stoga prethodnih godina aktuelna tema bila plan za povećanje kapaciteta LNG terminala na Krku. Prirodni gas smatra se prelaznim gorivom na putu zelene tranzicije, jer emituje dosta manje štetnih gasova u odnosu na druga fosilna goriva, a dodatni modul za gasifikaciju omogućava i veću energetsku bezbednost. Planirano je, kako smo naveli, dodavanje novog modula za pretvaranje gasa iz tečnog u gasovito stanje i omogućavanje veće količine gasa za obradu – do 250.000 kubnih metara na sat, sa godišnjom duplo većom isporukom u odnosu na ranije, između 6,0 i 6,1 miliona kubnih metara, saopšteno je na sajtu Ministarstva privrede i održivog razvoja Hrvatske.
Sve u svemu, januarski podaci upućuju da je vetroenergija dostigla najviše rezultate do sada, a ukupna proizvodnja VE u januaru 2024. iznosila je 294 GWh, hidroelektrana 741 GWh, NE Krško 260 GWj, dok su neobnovljivi izvori proizveli 335 GWh.
Energetski portal
