Kao najveća reka koja protiče kroz Srbiju, Dunav u svom toku prolazi kroz, i susreće neke od naših najvećih gradova: Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo… Ali pored Dunava, svi ovi gradovi dele još jednu osobinu: nijedan od njih nema sistem za prečišćivanje komunalnih i otpadnih voda, piše za Klima101, Dr Dejan Vukobratović sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Nažalost, Beograd se tu posebno izdvaja kao jedina evropska prestonica koja svoj otpad ispušta direktno u rečni tok. Kanali Dunava kojima je ispresecana Vojvodina već decenijama su mesta zagađenja industrijskim otpadom, zbog kojih su dobijali oznake „crnih ekoloških tačaka”.
Međutim, Dunav je i velika i moćna reka, i on može da akumulira daleko više zagađenja nego što bismo možda pretpostavili. Samim tim, i pored raširenog i nekontrolisanog zagađenja, on je i dalje svakog leta jedno veliko kupalište za hiljade građana Srbije, a njegove vode koriste se za najrazličitije namene, uključujući i u poljoprivredi.
Ali s obzirom na ove raznolike činjenice, ostaje pitanje – koliko zapravo znamo o kvalitetu dunavske vode?
Pročitajte još:
- IMA LI NADE ZA SRPSKE REKE
- ZAGAĐENE REKE SU MEĐUDRŽAVNI PROBLEM, ALI I PITANJE SAVESTI POJEDINCA
- OČUVANJE DUNAVA: NOVO POSTROJENJE VRAĆA PREČIŠĆENU VODU U REKU
Jedini pravi odgovor je: nedovoljno. O zagađenosti Dunava možemo se informisati pre svega preko Agencije za zaštitu životne sredine, koja upravlja sa ukupno 10 stacionarnih mernih stanica od Bezdana do Radujevca, kao i preko sezonskih merenja zdravstvenih institucija koja izdaju preporuke (i neretko zabrane) kupanja pri dunavskim plažama.
Naučni projekat REWARDING, koji sprovodimo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu u saradnji sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju Srbije, a koji podržava Fond za nauku Republike Srbije, ima za cilj da temeljno unapredi naše znanje o zagađenosti Dunava, pa i drugih rečnih tokova u Srbiji, i to uz pomoć savremenih tehnologija: dronova, informacione i komunikacione mreže i mašinskog učenja (veštačke inteligencije).
Okosnicu merenja čine dronovi i mobilne senzorske platforme na plutajućim bovama
Postojeći sistemi za praćenje kvaliteta površinskih voda u Srbiji trenutno ne pružaju potpunu sliku o zagađujućim materijama i zagađivačima na celokupnom toku reka, a to se posebno odnosi na ekološke „crne tačke”.
U okviru projekta REWARDING, plan je da se merenje kvaliteta vode u potpunosti promeni – da se omogući praćenje ključnih indikatora kvaliteta vode u realnom vremenu, sa bilo koje lokacije na rečnom toku i bilo kada.
Projektni tim trenutno radi na dizajnu, postavci, implementaciji i demonstraciji pilot sistema na toku Dunava između Novog Sada i Zemuna, a čiju okosnicu čine dva naizgled jednostavna alata.
Jedno su mobilne senzorske platforme postavljene na pametne plutajuće bove, koje same uzimaju uzorke vode, iz njih prikupljaju podatke i prenose ih sa bova direktno putem mobilne mreže ka udaljenim serverima; drugi alat su dronovi koji pored prikupljanja uzoraka služe i kao podrška komunikaciji između bova i mreže (posebno važno za lokacije sa lošom pokrivenošću).
Ali naš projekat ne čine samo bove i dronovi. U domenu analitike podataka, projekat podrazumeva i moderne tehnike bazirane na algoritmima iz domena mašinskog učenja i veštačke inteligencije, a koje bi se koristile za detekciju promena kvaliteta vode, analizu, praćenje pa i predviđanje budućih vrednosti zagađenja.
Ukratko, ključni parametri za evaluaciju kvaliteta vode prikupljaju se na mobilnim senzorskim platformama, po potrebi se lokalno obrađuju, a zatim prenose, ili direktno ili posredstvom dronova, preko mobilne mreže do centralne lokacije za obradu podataka. Tamo se ti podaci skladište i koriste kao ulazni podaci za treniranje modela baziranih na algoritmima mašinskog učenja i veštačke inteligencije.
Konačni proizvod celog ovog postupka je aplikacija – vizuelni interfejs okrenut krajnjem korisniku koji prikazuje podatke, trendove, predviđanja, potencijalna prekoračenja graničnih vrednosti i alarme…
Naš cilj je da na ovaj način ponudimo pravovremene i relevantne informacije ne samo građanima, već i nadležnim službama i institucijama (Ministarstvu i Agenciji za zaštitu životne sredine), lokalnim vlastima, nevladinom sektoru, privredi, sektoru turizma, kao i međunarodnoj i domaćoj naučnoj zajednici.
Kada su u pitanju donosioci odluka, a posebno lokalne vlasti, ovakav pristup bi doprineo unapređenju kvaliteta odluka, tj. boljem upravljanju rečnim tokovima, planiranju, obaveštavanju – jer je u pitanju drastično poboljšanje, kako u količini dostupnih podataka tako i u kapacitetima za njihovo tumačenje (mašinsko učenje).
Ceo tekst možete da pročitate ovde
Izvor: Klima101
