Otapanje leda na Grenlandu moglo bi da podigne nivo mora za oko metar visine. Naučnici su zabrinuti jer porast nivoa mora jeste ozbiljna pretnja za sva priobalna područja širom sveta.
Grenlandska ledena ploča smanjuje se velikom brzinom, a otapanja tri najveća glečera traje već godinama i nastaviće se i u budućnosti. Istraživače zabrinjava nesigurna dinamika otapanja, a procene su rađene na osnovu podataka iz poslednjih nekoliko decenija.
Naime, grupa naučnika koristila je stare snimke i sve druge dostupne podatke o glečerima koje su uporedili sa informacijama koje pokazuju u kakvom se stanju trenutno nalaza ledene gromade. Detaljnom analizom podataka izračunali su količinu leda koja je nestala u 20. veku, svoja istraživanja objavili su u časopisu Nejčr Komunikejšn (Nature Communication).
Prema njihovim procenama glečer Jakobshavn u periodu od 1880. do 2012. godine izgubio je više od 1.500 milijardi tona leda. Dok je Kangerlusuak manji za oko 1.381 milijardi tona leda, a Helheim za 31 milijardu tona i sve to za period od 1900. do 2012. godine. Zbog ogromne količine leda koja se istopila nivo mora se podigao za 8,1 milimetar.
Pročitajte još:
Stručnjaci za klimu ocenjuju da bi se zbog otapanja leda nivo mora do kraja veka mogao podići za 30 do 110 centimetara.
Naučnici su simulacijom došli do najcrnjeg scenarija, a to je da bi otapanje glečera na Grenlandu moglo da doprinese tome da nivo okena do 2100. godine poraste za 9,1 do 14,9 milimetara.
“Gubitak leda na tri proučavana glečera mogao bi da bude tri do četiri puta veći nego što se predviđa“, smatraju autori studije.
Pored topljenja leda, dodatan problem predstavlja i zagrevanje okena koje u velikoj meri utiče na morski svet i ekosistem.
Milica Radičević
