Pojam „održivi razvoj” potiče iz šumarstva i ukratko, podrazumeva da čovek može poseći onoliko starih stabala koliko je novih zasadio. U pokušaju da dođemo do odgovora na pitanje o tome da li smo zaista previše „stabala” posekli, razgovarali smo Goranom Trivanom, ministrom zaštite životne sredine.
EP: Kad pričamo o štetnosti čovekovog uticaja na životnu sredinu, da li biste rekli da sada već sečemo i granu na kojoj sedimo?
Goran Trivan: Uspešno je sečemo. Ne zvuči optimistično, ali to je realno. Ako uzmete u obzir da se civilizacija bavi strategijom održivog razvoja pedesetak godina kao i rezultate koji su u međuvremenu dostignuti, činjenica je da ima pomaka u raznim oblastima, od izgradnje do emisije CO2. Međutim, to su sporadični uspesi koji zapravo jesu paradigma neuspeha. Pedeset godina se odvija proces očuvanja sredine, a srednja godišnja temperatura ipak raste. Iako sam ja optimista po prirodi, u ovome sam vrlo realan. Potrebno je beskompromisno sagledati prošlost da biste znali šta da radite. Prema mom mišljenju, civilizacija pravi katastrofalne greške koje neće moći da se isprave u kratkom roku. Tu se vraćamo na koncept kojim se ekologija diči – misli globalno, deluj lokalno. Potrebno je da se vratimo korenima i prirodi, zapravo samom životu. U tom smislu, pošumljavanje je idealno rešenje. To je najjednostavniji, najjeftiniji i najefikasniji način da se posledice klimatskih promena ublaže. Trebalo bi imati u vidu da promene klime nisu samo posledica delovanja čoveka, već da se one takođe dešavaju milionima godina na planeti i mimo čovekovog uticaja. Ipak, čovek je svakako presudno doprineo tome da se te promene brže osete i vide.
Dok sam bio na mestu Gradskog sekretara za zaštitu životne sredine u Beogradu, mogao sam da eksperimentišem sa ovom idejom o pošumljavanju. U periodu od šest godina mi smo pošumili više od 700 hektara novih površina u Beogradu. To nije dovoljno, ali sigurno je mnogo bolje od toga da ništa nismo uradili. Ovaj efekat će osetiti naša deca za deset godina, ako budemo vodili računa o svakom drvetu i ako zamenimo svako stablo koje se osuši. To čak i ne košta mnogo.
EP: Da li vam se čini da je javnost dovoljno upoznata sa onim što ste do sada postigli na mestu Gradskog sekretara za zaštitu životne sredine?
Goran Trivan: Nisam radio sa ciljem da neko primeti i prizna moje napore, već iz ubeđenja da svaka pozitivna promena koju unesem u životno okruženje nastavlja da živi. Ipak, moj tim i ja smo shvatili da naše aktivnosti nisu bile dovoljno poznate u javnosti. Da bi rezultat našeg truda mogao da dopre do većeg broja ljudi, mi već par godina polako menjamo pristup. Tu dolazimo sada do moje omiljenog stanovišta – bez medija i civilnog sektora nema značajnih rezultata.
EP: Koliko su donosioci odluka svesni da su aktivnosti na planu očuvanja životne sredine od ključnog značaja?
Goran Trivan: U svakom gradu postoje dve kategorije ljudi. Jedno su sasvim obični i čestiti građani, a drugo su sasvim čestiti i neobični građani koji su na funkcijama i oni moraju da znaju šta smo mi do sada postigli. Takođe, moraju da imaju svest da ništa ne počinje od njih, već da svi mi dolazimo na mesta ljudi koji su pre nas već nešto postigli. Tako sam ja nasledio prethodnog sekretara Branislava Božovića koji je inicirao donošenje strategije pošumljavanja u Beogradu. A on čak nije ni šumarski inženjer, već geolog, ali je očigledno znao šta radi. Ja sam se oslonio na rezultat njegovog rada i nastavio dalje sa pošumljavanjem Beograda. Rezultat je očigledan, stoga svi moramo da razmišljamo o tome da nismo ostrva i da ništa ne počinje od nas. Mi smo deo niza.
EP: Do koje mere je koncept održivog razvoja primenljiv u Srbiji i koji su načini za njegovu implementaciju u sadašnjem trenutku?
Goran Trivan: Ne volim da koristim sintagmu održivi razvoj jer je sama strategija održivog razvoja na globalnom nivou kompromitovana. Međutim, razvoj može postojati na praktičan način, bez velike filozofije, poput onoga što sam ja radio kroz pošumljavanje u Beogradu.
Srbija zaostaje za razvijenim evropskim zemljama u oblasti održivog razvoja dvadeset pet godina. To može delovati deprimirajuće, premda može biti i inspirativno. Mi smo posmatrali šta su radile razvijene zemlje u prethodnih par decenija, shvatili smo šta su preskočili, pa zato mogu da kažem da mi imamo priliku da u dve, tri kaskade pređemo put kojim su oni dugo prolazili. I to će se desiti. U tehnološkom smislu njima je bilo potrebno dosta vremena da savladaju sve izazove. Nama neće biti potrebno toliko vremena. Na primer, u Beogradu je osnovan fond za energetsku efikasnost o kome niste mogli ni da sanjate pre deset godina. Iz tog fonda se rade fasade – što podrazumeva izolaciju, brojne druge mere energetske efikasnosti, a naposletku i estetsko uređenje.
Intervju vodila: Tamara Zjačić
Ceo intervju možete pročitati pročitati u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.
