Tekuća 2023. godina mogla bi biti upamćena po mnogim oborenim rekordima – ostavljajući svedočanstva brzih, dinamičnih i nepredvidivih promena klime.
Godina je počela toplom zimom, sa temperaturama iznad proseka za to doba godine i izostankom snežnog pokrivača, što nije bilo specifično samo za naše prostore. Nacionalni meteorološki zavod u Francuskoj saopštio je da je 2022. godina završena nekim od najtoplijih dana koje je ta zemlja iskusila u to doba godine, dok su iz švajcarske nacionalne meteorološke i klimatske službe, saopštavali da su januarski toplotni rekordi zabeleženi na nekoliko stanica na delovima Alpa, gde su zbog toplih vetrova sa jugozapada, dnevne temperature iznosile su i do 20,9 stepeni.
Tokom februara, bilo je reči o analizima koje su upozoravale na obim morskog leda, koji je u tom momentu pokazivao da je tokom čitavog januara ove godine led bio na najnižem ikada zabeleženom nivou za ovo doba godine od 1979. kada se započelo sa evidencijama. Alarmantna je i nedavna objava švajcarske meteorološke službe – morala je dosegnuti do 5.298 metara nadmorske visine u Alpama da bi izmerila temperaturu od 0°C.
Pročitajte još:
- DA LI JE GRENLAND OSETLJIVIJI NA KLIMATSKE PROMENE?
- EKSTREMNE KLIMATSKE PROMENE DO KOJIH DOVODI DELOVANJE ČOVEKA PROUZROKOVALE PRIRODNE KATASTROFE
- EKSTREMNE KLIMATSKE NEPOGODE UPOZORENJE SU PRIRODE DA JE NUŽNA PROMENA NAČINA ŽIVOTA
Već početkom maja, šumski požari u Kanadi buknuli su ranije nego što se očekivalo, ostavljajući za sobom samo pepeo i dim. Kako su meseci odmicali, vatra se širila na ostale provincije, da bi se ovog leta beležile nezapamćene razmere šumskih požara. Nedavno je registrovano preko 13 miliona hektara izgorele šume, što je skoro pa duplo nadmašilo prethodni rekord pre više od 30 godina. Nedavno smo pisali kako je i Vašington izgubio 30.000 hektara šume za manje od dana. Bolja situacija trenutno nije ni na Havajima, gde je više od 100 ljudi izgubilo život.
Na evropskom kontinentu, Grčka je doživela ogromne gubitke, i već se nedeljama takođe bori sa velikim požarima čiji su uzrok visoke temperature, suv vazduh i jak vetar. Ostrva Rodos, Evija i Krf naročito su pogođena.
Iako često pošteđen ekstremnih vremenskih uslova, Balkan je doživeo nezapamćene oluje. Slovenija, suočena s razornim poplavama, gledala je kako njene zajednice nestaju pod vodom. Šteta se procenjuje na čak 500 miliona evra. Olujni vetar koji je pogodio pre svega Zagreb, Slavoniju, potom i Vojvodinu, uništavalo je poljoprivredna dobra i infrastrukturu. Za mnoge na ovim prostorima, superćelijske oluje su potpuno nepoznata pojava. Samo Bačka Palanka i Novi Sad imale su na stotine hiljada oštećenih stabala.
Na globalnom nivou, 2023. donosi tužne rekorde. Prva nedelja jula zabeležena je kao najtoplija ikada – sa prosečnom temperaturom od 17,18°C. Toplotni talasi pogodili su južne delove SAD-a, sever Afrike i Kinu, ali ni okeani nisu pošteđeni – prosečna temperatura površine okeana oborila je rekorde sa čak 20,96°C.
Zaključak je jasan: dok nastavljamo da ignorišemo očigledna upozorenja, priroda nas podseća na moguće posledice, naglašavajući potrebu za hitnom i koordinisanom globalnom akcijom.
Milica Vučković
