Dekarbonizacija zgrada ima značajnu ulogu u naporima za ostvarenje globalnih klimatskih ciljeva. Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Globalna alijansa za zgrade i građevinstvo (GlobalABC), objavili su izveštaj u kojem je predstavljeno koliki je uspeh postignut u ovoj oblasti i šta je potrebno još da se uradi.
Prema izveštaju Globalni status zgrada i građevinarstva 2024-2025 – Ne još jedna cigla u zidu, prošla godina je bila prva od potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. u kojoj je rast izgrađene površine nadmašio rast emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Zahvaljujući uvođenju obaveznih energetskih propisa za zgrade, strožim standardima energetske efikasnosti i većim ulaganjima u energetsku efikasnost, sektor zgradarstva je smanjio svoju energetsku potrošnju za skoro 10 odsto. Istovremeno, udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije porastao je za skoro pet odsto.
Dodatnom smanjenju mogu da doprinesu i mere poput cirkularnih građevinskih praksi, energetske rekonstrukcije postojećih zgrada, korišćenje niskougljeničnih materijala, bolje upravljanje otpadom i druge.
Iako postoje određeni pomace, u Izveštaju se ističe da ovaj sektor i dalje drži visoku poziciju kada je reč o klimatskoj krizi. On troši preko 30 odsto globalne energije i doprinosi sa 34 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida. Treba uzeti u obzir da ovaj sektor koristi materijale poput cementa i čelika, koji su odgovorni za 18 odsto globalnih emisija i generišu značajne količine građevinskog otpada.
Pročitajte još:
- Opštinske zgrade u Čikagu napajaju se 100 odsto obnovljivom energijom
- EPS će prodati 30 miliona tona pepela kompanijama građevinskog sektora
- Promene u građevinskom sektoru – Stupanje na snagu pravilnika o otpadu
Još uvek postoji prilika za promenu, uzimajući u obzir podatak da gotovo polovina zgrada predviđenih do 2050. godine, tek treba da bude izgrađeno. Međutim, kako bi se ostvario cilj, potrebno je hitno usvajanje ambicioznih energetskih propisa.
Izveštaj postavlja izazov najvećim zemljama emiterima ugljenika da do 2028. godine usvoje energetske propise za zgrade sa nultom emisijom, a sve ostale zemlje da to učine najkasnije do 2035. godine, navodi UNEP.
Jedan od ključnih načina za ostvarenje obećanja datom na COP28, jeste da se u nove nacionalno utvrđene doprinose (NDC), koji predstavljaju planove svake zemlje za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje klimatskim promenama, uključe reforme građevinskih propisa.
Da bi se obezbedio neophodan napredak, vlade, finansijske institucije i preduzeća moraju zajednički raditi na povećanju globalnih investicija u energetsku efikasnost zgrada, podižući ih sa sadašnjih 270 na 522 milijarde dolara do 2030. godine.
Tu su i dodatne mere poput dužeg veka trajanja zgrada, reciklaža, pasivan dizajn zgrada i druge.
Energetski portal
