Ne možemo promeniti zemlju kako bismo spasili svoju životnu sredinu, kaže nova studija koja je razmatrala opcije geoinženjeringa u mitigaciji efekata klimaskih promena.
Izbacivanje vodenih kapi u atmosferu je tehnika u koje se polaže mnogo nade u borbi protiv klimatskih promena. Ljudi koji se zalažu za ovu metodu tvrde da bi ona bila vrlo efikasna kao i jeftina za implenetaciju. Zamisao je da bi ispuštanje vodenih kapljica ograničilo sunčeve zrake koji ulaze u atmosferu. U suštini, kapi bi se ponašale kao veštački hlad smanjujući efekte globalnog zagrevanja.
Ali, nova studija ukazuje na to da bi ova metoda ugrozila poljoprivredu do te mere da bi šteta bila veća od koristi. Ova studija objavljena je u časopisu Nature.
Naučnici su do ovog zaključka došli analizirajući posledice dve vulkanske erupcije kako bi stekli više znanja o geoinženjeringu i njegovom uticaju na zemlju. Obe ove erupcije imale su sličan efekat koji bi ispuštanje vodenih kapi u atmosferu imalo. Pratili su parametre poput nivoa vodenih kapi u atmosferi, jačine sunčevih zraka i podatke o produktivnosti useva. Proučavali su drugačije sorte i analizirali njihov način da izađu na kraj sa promenama u atmosferi.
Zaključak studije jeste da bi veštački prouzrokovan hlad imao manje pozitivnih efekata blokirajući toplotu i daleko više negativnih blokirajući svetlost koja je neophodna za dobre useve. Ova metoda bi možda pomogla u ublažavanju efekata klimatskih promena ali bi ugrozila svetsku snadbevenost hranom.
Izvor: independent
