Flaširana voda sadrži do 100 puta više nanočestica plastike govore istraživanja

Tim istraživača sa Univerziteta Kolumbija iz Njujorka analizirao je neimenovane brendove flaširane vode od jednog litra, metodom Stimulisane Ramanove spektroskopije (Stimulated Raman spectroscopy – SRS), koja omogućava brzu identifikaciju mikroplastike, iako njenu korisnost za analizu nanoplastike tek treba istražiti.

Kako bi maksimalno povećali osetljivost potrebnu za detekciju pojedinačne čestice, koristili su uskopojasnu šemu snimanja SRS-a ciljajući karakteristične vibracijske modove s najvećim Ramanovim presecima. Time su pokazali da, teorijski i eksperimentalno, mogu detektovati nanoplastiku veličine samo 100 nm. U proseku svaka flaša imala je oko 240.000 plastičnih čestica – do 100 puta više nego što su otkrila prethodna istraživanja, sa oko 90 odsto nanoplastike. Samo 10 odsto njih moglo se identifikovati, a uključivale su polietilen tereftalat (PET) od kojeg se izrađuju plastične flaše.

„Nema razloga zašto slične količine nanoplastike ne bi bile i u drugim flašama vode, kao i u onim iz drugih zemalja, ali to treba ispitati dodatnim istraživanjem“, izjavio je dr. Bejhan Jan sa Univerziteta Kolumbija.

Pročitajte još:

• EKSPEDICIJA ZA OTKRIVANJE MIKROPLASTIKE NA ANTARKTIKU
• OTKRIVEN DREVNI REČNI PEJZAŽ ISPOD LEDENOG POKRIVAČA ISTOČNOG ANTARKTIKA
• MORSKI LED NA ANTARKTIKU DOSTIGAO REKORDNO NIZAK NIVO

Iako posledice unošenja plastike u ljudski organizam još nisu dovoljno istražene, dosadašnja istraživanja pokazuju da najmanje čestice plastike mogu dospeti u krvotok, limfni sistem, a mogu dospeti i do jetre. Kada se govori o sitnim česticama plastike, važno je razlikovati mikroplastiku – čestice manje od pet mm, te nanoplastiku čije čestice imaju obim manji od 0,001 mm. Obe uglavnom nastaju fregmentacijom većih komada plastike, a dosadašnja istraživanja na divljim životinjama i laboratorijskim životinjama povezala su izloženost sitnih čestica plastike sa brojnim bolestima – od neplodnosti do raka.

„Prethodna istraživanja sugerišu da mikroplastika može delovati kao prenosnik zagađivača i patogena“, dodao je Bejhan Jan. „Nadamo se kako ćemo usavršiti ovu tehniku kako bismo poboljšali detekciju nanoplastike u vodi.

Izvor: Ekovjesnik