Dan posvećen zaštićenim oblastima širom Evrope, pre svega nacionanim parkovima, obeležava se danas – 24. maja.
Evropski dan parkova se proslavlja od 1999. godine, a datum je simbolika prvootvorenog nacionalnog parka u Švedskoj. Srbija je u svoj kalendar ovaj dan priključila 2001. godine. Svrha današnjeg dana jeste podizanje svesti kod ljudi o značaju šume, reke, planine, svakog drveta, biljke, ali ne samo u zaštićenom području, već gde god se nađemo, jer na kraju krajeva i mi smo priroda. Ljudske aktivnosti primorali su različite zajednice da se založe za onu nekolicinu mesta na svetu koja imaju očuvane ekosisteme, i koje ljudi nisu svojim uticajima uništili, i posvete jedan dan u godini njima u čast.
U Srbiji nacionalni prakovi zauzimaju tri odsto teritorije. Ukupno ih ima pet od kojih je najstariji Fruška Gora koji je 1960. godine zvanično zaštićen od ljudskih uticaja, a najveći Đerdap, često nazvan i rečni nacionali park, ali i “gvozdena vrata” , s obzirom na to da je najveća i najduža klisura probojnica u Evropi.
Pročitajte još:
- EKO TURIZAM BUDUĆNOST PUTOVANJA
- USLED KLIMATSKIH PROMENA, VIŠE SUŠA – ALI I VIŠE POPLAVA
- KLIMATSKE PROMENE I NESTAŠICE VODE
U Evropi postoje 504 nacionalna parka, koji pokrivaju stotine hiljada milja prelepih planina, dolina, reka, šuma i terena sa bogatim biodiverzitetom – od glečera i vodopada Islanda do palmi i toplog Mediterana.
Ukoliko biste gledali satelistske slike Islanda, u donjem desnom uglu vidi se bela površina, to je čuveni Vatnajökull, nacionalni park Islanda, i druga najveća ledena kapa u Evropi. Tu se nalazi najviši vrh Islanda, debeli sloj leda, ali i eruptivni vulkani ispod glečera, koji su i u modernijoj istoriji svojim erupcijama oslobođali vodu, i izazivali poplave. Island je najbolji primer divlje i netaknute prirode, kao i snage koju ona ima.
Jedan od veličanstvenih parkova koji se nalaze na 40 kilometara od Drezdena – Saksonska Švajcarska je sjajan za pešake jer ima preko 400 kilometara staza i 1000 vrhova za penjanje. Erodirani peščani pejzaš samo je jedan podsetnik šta sve priroda može da napravi, i da nas iznova očara.
Odatle se spuštamo do severa Italije, i nacionalnog parka Dolomiti Belunezi koji zauzima oko 32 км², iako je sam planinski venac znatno duži. Malo je reći da je ovaj prostor bogat vodenim resursima – rekama, jezerima, močvarama. Jedan od najlepših planinskih venaca sačinjen je od oko 26 planinskih lanaca koji su tako povezani i isprepleteni stvorili Dolomite. Njihovi vrhovi nikog ne ostavljaju ravnodušnim.
U regionu takođe ima naveliko poznatih nacionalnih parkova.
Triglav u Sloveniji jedan od najstarijih parkova, zaštićen još 1924. godine, i jedini takav u Sloveniji.
Plitvička jezera u Hrvatskoj poznata po svojoj hidrografiji, ali i Nacionalni park klisure Nere u Rumuniji na 140 kilometara od Beograda.
Pirin u Bugarskoj iz 1962. godine – planina koja okružuje Bansko, jedno od glavnih mesta na Balkana za skijanje.
Sutjeska u Bosni je nacionalni park sa najvišim vrhom Bosne – Maglić, i malo je reći bogatom florom i faunom što je verovatno i najveća čar ovog mesta. Na reci Tari u kanjonu Sutjeske održava se i rafting.
Nemoguće je nabrojati sve parkove, niti opisati svu njihovu lepotu. Na sreću ovaj dan nas podseća da još uvek postoje mesta na kojima možemo videti i doživeti kako to neuprljana i neiskvarena priroda utiče na nas – možda bismo tada shvatili koliko je predivna, a šta ljudi čine svakodnevno.
Prigrli i čuvaj prirodu.
Energetski portal
