Kako bi se energija vetra u Evropi brže razvijala, potrebna je snažnija podrška industriji vetroturbina – što nije nova tema, ali ostaje ključna. Evropska investiciona banka (EIB) stoga je pokrenula šemu garancija vrednu pet milijardi dolara.
Novi izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) potvrđuje da postoje značajne razlike u državnoj podršci koju dobijaju kineski i evropski proizvođači vetroturbina. Kineskim proizvođačima već više od decenije dostupna je veća finansijska podrška nego njihovim evropskim konkurentima.
Prisećanja radi, u aprilu 2024. godine, Evropska komisija pokrenula je istragu protiv kineskih dobavljača vetroturbina zbog sumnje u nepoštenu konkurenciju. Uredba o stranim subvencijama (Foreign Subsidies Regulation – FSR) predstavlja pravni okvir Evropske unije koji ima za cilj da spreči narušavanje tržišne konkurencije koja je izazvana subvencijama iz trećih zemalja. Prema ovoj uredbi, kompanije koje učestvuju u velikim javnim nabavkama u EU ili žele da se spoje sa drugom firmom moraju prijaviti ako su u prethodne tri godine dobile značajnu finansijsku pomoć izvan EU. Cilj je da se osiguraju ravnopravni uslovi poslovanja na unutrašnjem tržištu EU i zaštite evropske kompanije od nelojalne konkurencije.
Pročitajte još:
- Rezultati nove analize: Evropa ima dvostruko veći potencijal vetroenergije nego što smo mislili
- Ubrzanje projekata vetroelektrana na moru u Velikoj Britaniji
- EIB: Šema garancija vredna pet milijardi evra za razvoj industrije vetroturbina
Evropska industrija vetroturbina ne protivi se konkurenciji, ali ističe da ona mora da bude pravedna. Podaci OECD-a pokazuju da kineski proizvođači dobijaju najveće državne subvencije, uključujući bespovratna sredstva, poreske olakšice i finansiranje ispod tržišnih uslova od strane kineskih državnih banaka.
Kako navodi WindEurope, Kina dominira i u snabdevanju retkih zemnih minerala, ključnih za proizvodnju permanentnih magneta, kao i sirovina poput staklenih vlakana. U zemljama OECD-a, troškovi materijala za proizvodnju vetroturbina gotovo su 40 odsto viši nego u Kini.
Evropski odgovor na ovaj izazov jeste Zakon o industriji za postizanje neto nulte emisije (NZIA), koji je Evropska komisija predstavila 2024. godine. Cilj je dostizanje 36 GW kapaciteta iz vetroturbina do 2030. godine. Trenutno evropska industrija vetroturbina ulaže više od 11 milijardi evra u proširenje postojećih fabrika i izgradnju novih. Iako je to korak u pravom smeru, neophodno je ubrzati sprovođenje NZIA, diversifikovati lance snabdevanja sirovinama kako bi se smanjila zavisnost od nekoliko dominantnih snabdevača, podsticati inovacije i pojednostaviti procedure izdavanja dozvola.
Ako se problem nepravedne konkurencije ne reši, ne ugrožava se samo evropska energetska tranzicija, već i globalna.
