Eva Kajl, urbanistkinja za rodno planiranje u izvršnoj kancelariji za građevinu i tehnologiju Grada Beča
Istraživanje koje je sprovela međunarodna konsultantska kuća „Mercer“ pokazalo je da se nigde u svetu ne živi tako dobro kao u Beču. U konkurenciji od 231 grada, glavni grad Austrije je, 2018. godine, deveti put zaredom poneo titulu grada sa najboljim kvalitetom života, a tome doprinose dobra bezbednosna situacija, razvijena mreža javnog prevoza i brojne ustanove kulture i mogućnosti za zabavu.
U timu Izvršne kancelarije za građevinu i tehnologiju austrijske prestonice koja, između ostalih, obezbeđuje Bečlijama lagodan život, nalazi se i Eva Kajl. Ona je jedna od vodećih stručnjaka – urbanista za rodno planiranje na evropskom kontinentu. Koordinisala je više od 60 projekata u oblastima stanovanja, mobilnosti, javnog prostora, urbanog razvoja i socijalne infrastrukture.
Saznajte od bečke urbanistkinje na koji način njen grad „ukršta sablje“ sa klimatskim promenama, kako izgleda proces urbanističkog planiranja „na Zapadu“ i u kojoj meri je „zelen“ njen dom. Oružje koje za pojas zadenu ona i njene kolege kada se ustreme na klimatske promene su – urbanistički planovi.
Zašto je Beč urbana sredina sa najboljim kvalitetom života? Zato što nijedan građanin, bilo kojeg roda, materijalnog statusa ili godina, nije isključen iz nastojanja grada da vodi najudobniji mogući život.
Kajl nas je uputila i na neka od svojih omiljenih gradskih mesta pa ukoliko u skorije vreme planirate posetu Austriji, ona bi, svojim predlozima, mogla da vam bude svojevrstan turistički vodič.
EP: Kao urbanistkinja, da li biste mogli ukratko da nam objasnite proces građevinskog planiranja u svom gradu i da nam kažete koji su sve stručnjaci uključeni u realizaciju projekta?
Eva Kajl: Beč je grad koji se intenzivno razvija, i na svakom koraku možete videti građevinske radove u punom jeku. Ovaj nivo izgradnje predstavlja rezultat planiranja na različitim nivoima. Principi planiranja i njihova specifikacija u tematskim konceptima kao što su „Mobilnost“, „Zeleni i otvoreni prostori“, „Javne površine“ i „Energija“ definisan je Urbanističkim razvojnim planom. Glavni planovi i predlozi urbanističkih projekata za određena područja pretočeni su u pravno obavezujuće planove za korišćenje zemljišta i planove zoniranja i to predstavlja osnovu za projketovanje javnih površina, privatnih zgrada, upravnih jedinica i kancelarijskih prostora.
Koncepti energetike i mobilnosti neizostavni su element razvoja novih oblasti, kao što su saobraćajnice, car-sharing (više osoba koristi jedan automobil), visok kvalitet biciklističkih parking mesta, obavezni zeleni krovovi u mnogim planovima zoniranja. Beč kao savezna država odgovorna je za zakone i distribuciju subvencija za izgradnju stanova.
U odnosu na ostale evropske gradove, Beč ima veliki broj socijalnih stanova sa 220 hiljada smeštajnih jedinica. Oko 60 odsto Bečlija živi u ovakvom ili subvencionisanom tipu smeštaja. Pre deset godina, bilo je subvencionisano 80 odsto novoizgrađenih jedinica, a danas se to, zbog brzine rasta i ekonomskog razvoja, smanjilo na 50, što je i dalje značajan udeo. Time se objašnjava zašto procena projekata sa zahtevima za novčanu pomoć igra odlučujuću ulogu u implementaciji visokokvalitetne, održive i pristupačne stambene gradnje. Bečki stambeni fond pripada gradu. Njegovi zadaci su da kupi zemljište za subvencionisane projekte za stanovanje, organizuje tender za nove projekte subvencionisanog stambenog zbrinjavanja, procenjuje kvalitet manjih projekata i da raspodeljuje sredstva za obnovu grada. Model je prvobitno počivao na tri stuba – planiranju, ekonomiji i ekologiji, a 2009. godine njima je pridodat i četvrti – društveni održivi razvoj. Rezultat nastao u takmičarskoj atmosferi doneo je visok kvalitet stanova, čak i u pogledu zelenih zgrada, ali i društvene održivosti koja je pod uticajem rodnog faktora.
Rodno osetljivi kriterijumi za planiranje su segment opštih kriterijuma kvaliteta Bečkog stambenog fonda, a stručnjaci ove oblasti su već deset godina deo žirija takmičenja koje se odigrava pod pokroviteljstvom Fonda. Predstavljeni su u okviru Priručnika za urodnjavanje (eng. gender mainstreaming) u urbanističkom planiranju i razvoju. Rodni kriterijumi su bili dodatak na detaljniju definiciju osnove za planiranje kvaliteta u kontekstu preliminarnog pregleda rodnih karakteristika.
EP: Da li biste mogli da nam navedete neke primere zelene arhitekture u svom gradu?
Eva Kajl: Kada je reč o kancelarijskom prostoru, dva projekta su vodeća.
Jedan od njih je Reiffeisen poslovna zgrada, na Dunavskom kanalu, izgrađena 2012. godine. Ima 21 sprat i zapošljava oko 900 ljudi. Fasada višespratnice je staklena i otporna na klimatske uslove, a za proizvodnju i snabdevanje energijom crpi se geotermalna energija uz korišćenje fotonaponskih panela i principa kogeneracije. Soliter se hladi vodom iz kanala. Sve navedeno rezultuje u dvostruko manjoj potrošnji energije u poređenju sa tradicionalnim građevinskim tehnikama. Ovaj poslovni objekat bio je prvi koji je ostvario standarde pasivne zgrade.
Drugi primer predstavlja kampus Tehničkog univerziteta, Getreidemarkt. Ova višespratnica razvijena je uz aktivnu uključenost naučnika Univerziteta, njenih budućih korisnika. Renoviranje objekta iz sedamdesetih godina završeno je 2014, a ova jedanaestospratna zgrada, sa 800 radnih mesta, već sada je energetski efikasna. Nekadašnja potrošnja energije od strane ovog kampusa smanjena je za 93 odsto zahvaljujući instalaciji najvećeg fotonaponskog sistema u Austriji, površine 2200 kvadratnih metara, kaoi iskorišćavanju „otpadne“ toplote servera.
Oba projekta osvojila su po nekoliko nagrada za zelene zgrade.
Što se tiče zelenih stambenih objekata, postoji mnogo zanimljivih primera. Pomenula bih Seestadt Aspern, najveću razvojnu teritoriju grada, koja je svojevemeno bila aerodrom u predgrađu, a sada je već 2900 stanova naseljeno u toj zoni. Agencija odgovorna za sprovođenje ovog projekta zahteva ispunjavanje visokih ekoloških standarda.
Najnoviji projekat su Žive bašte (Living Gardens) sa zelenim fasadama koje potvrđuju da i velike stambene jedinice mogu biti CO2 neutralne.
Iz perspektive društvene održivosti posebno je bitan Wohnprojekt, samoupravna zajednica za suživot (prihvatilište) u blizini železničke stanice u severnom delu Beča. Kompleks od 40 stanova troši neznatne količine energije, a prostor je oplemenjen mnogobrojnim sadržajima koji su na raspolaganju korisnicima, kao što su dva privatna vozila koji stanovnici dele među sobom, veliki parking za bicikle, mnoštvo zajedničkih soba, bašta na krovu, kafeterija i drugo. I ovaj projekat bio je nagrađivan više puta, a za planiranje i donošenje administrativnih odluka, korisnici se vode načelima sociokratije.
EP: Da li za budućnost postoje planovi da se već zelena austrijska prestonica učini još zelenijom?
Eva Kajl: U 2014. godini, gradsko veće odobrilo je Okvirnu strategiju pametnog grada. Ovaj koncept ne uključuje jedino uštedu energije, smanjenje emisija štetnih gasova i održive ekonomske inovacije, već definiše kvalitet života svih građana kao centralno polje akcije i osnovno pitanje prema kojem treba da se upravlja budući razvoj. Koncept o pravednoj podeljenosti grada (fair shared city) razvijen je pod uticajem aktivnosti Beča usmerenih na rodna pitanja koje su za cilj imale unapređivanje svakodnevnog života za što više različitih grupa ljudi, uključujući i ugrožene. Društvena svest je nešto što nas izdvaja u odnosu na druge gradove. Izvršna kancelarija za građevinu i tehnologiju, gde radim, koordiniše širok proces implementacije kako bi se iskoristio potencijal javnih zgrada u vlasništvu grada, kao što su škole i bolnice, a podržava i privatne inicijative.
EP: Koji je kapacitet zemljišta pod drvećem u vašem gradu?
Eva Kajl: Površina Beča iznosi 41.487 hektara, zelene površine zauzimaju 18.887 hektara, 8.169 hektara su šume, 1.756 hektara su parkovi i groblja. Beč ima 86.683 stabala na ulicama.
Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 32. do 39. stranice.
Intervju vodila: Jelena Kozbašić
