Neophodnost razvoja sistema za navodnjavanje u opštini Svilajnac uslovljena je sušama, koje su sve češće i koje poprimaju karakter elementarnih nepogoda. Tako će, poljoprivrednici veruju, povećati prinose postojećih kultura, ali i baviti se drugim granama poljoprivrede.
Svilajnac je bio jedan od gradova u Srbiji koga su pogodile katastrofalne poplave maja 2014. godine. Reka Resava poplavila je ceo grad i neka od okolnih sela. Tih dana, polovinom maja, palo je više od 200 litara po kvadratnom metru, što je količina vode koja nije mogla da se sprovede kroz vodotokove. Prema proceni nadležnih službi šteta od poplava u ovom gradu iznosila je oko 13 miliona evra, a od toga šteta u poljoprivredi je bila više od 400.000 evra.
Zato je Evropska unija Svilajncu odobrila 2,7 miliona evra za regulaciju reke Resave kroz celu teritoriju opštine, sredstva su iz pretpristupnih fondova (IPA), a investicija ide preko Agencija za razvoj Austrije (ADA). Kako je rekao predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović, reč je o 25 kilometara toka reke, a regulacija je podrazumevala proširenje i nadvišenje korita u samom gradu, kompletnu rekonstrukciju korita od ulaska reke na teritoriju Svilajnca do uliva u Veliku Moravu, izradu novih nasipa kroz grad Svilajnac i atare sela Sedlare i Suboticu, i potpunu regulaciju reke kroz poljoprivredno zemljište.
U okviru prve faze radova izgrađen je sistem zaštite u samom Svilajncu od velikih voda Resave u dužini od oko sedam kilometara. Trenutno se radi druga faza regulacije, u atarima sela Subotica i Sedlare, a vrednost radova je preko 1,5 miliona evra. Radove je pre nekoliko dana obišao predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović, sa predstavnicima JP „Srbijavode“ i austrijske agencije za razvoj „ADA“.
„Prvo smo morali da uradimo regulaciju Resave duž njenog toka kroz grad da bismo zaštitili domaćinstva. To smo završili i tokom obilnih kiša i Svilajnčani mogu mirno da spavaju. Kada budemo završili kompletnu regulaciju, i poljoprivrednici će moći da budu mirni, jer njihovi usevi više neće biti plavljeni. Uskoro ćemo početi i izgradnju sistema za navodnjavanje zbog čega takođe trenutno regulišemo seoske, bujične potoke“, izjavio je Milanović.
Jedan od poljoprivrednih proizvođača koji je pretreo veliku štetu od poplava 2014. je Boriša Dimitrijević iz sela Sedlare kod Svilajnca. Njegovo domaćinstvo je udaljeno svega 150 metara od reke Resave. Bila su mu poplavljena tri od četiri objekta u dvorštu, kao i plastenici sa cvećem od kojih živi njegova porodica.
„Bavim se proizvodnjom cveća. Imao sam sedam plastenika sa cvećem i sve sam to bacio. Čak 14 prikolica sam odvezao na deponiju. Jedan traktor je bio poplavljen. Šteta je bila na hiljade evra“, seća se tih dana Boriša. Naš sagovornik se nada da nakon regulacije reke više neće biti opasnosti od poplava. U Sedlaru se ljudi uglavom bave ratarstvom, a nekoliko porodica ima plastenike sa cvećem i povrćem. Poplava jeste bila katastrofalna, ali problem poljoprivrednicima pravi i suša. Zato će najavljeni sistem za navodnjavanje biti spas za mnoge proizvođače, kaže naš sagovornik.
„Suša pravi veliku štetu usevima tako da će navodnjavanje mnogo da nam znači. Tu oko Resave je zemlja veoma plodna i skoro je sve obradivo. Kada naprave sistem za navodnjavanje, ti poljoprivrednici imaće veće prinose sigurno za 50 do 100 odsto. Poslednje tri, četiri godine bile su velike suše i šteta u poljopriredi je velika.“
Većina ljudi namerava da nastavi da se bavi ratarstvom, ali neki planiraju i da pređu na druge poljoprivredne kulture.
„Mi smo u selu imali sastanke sa predstavnicima opštine i Evropske banke za obnovu i razvoj i kako sam tada čuo neki planiraju da nastave da se bave ratarstvom, dok su neki zainteresovani da promene poljoprivredne kulture i da počnu da gaje nešto što ima veće prinose. Mislim da će se povećati broj ljudi koji će da se bave povrtarstvom i voćarstvom zbog dostupnosti navodnjavanja.“, istakao je Dimitrijević.
Pojekat sistema za navodnjavanje pod nazivom „Resavska celina“ sprovodi JP „Srbijavode“ u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede – Republičkom direkcijom za vode i opštinom Svilajnac. Neophodnost razvoja sistema za navodnjavanje uslovljena je sušama, koje su sve češće i koje poprimaju karakter elementarnih nepogoda. Zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u Svilajncu se pokreće projekat navodnjavanja, vrednosti oko 400 miliona dinara, koji će obuhvatiti 1.042 ha zemljišta za navodnjavanje.
Površina koja bi se navodnjavala obuhvatila bi atare sela Grabovac, Sedlare, Subotica, Troponje.
Kako se navodi u ovom projektu, zahvatanje vode za sistem za navodnjavanje obavljaće se iz toka reke Resave putem tri planirane pregrade u slivu reke, koje će formirati uspor uzvodno kako bi omogućio nesmetano funkcionisanje vodozahvata i crpne stanice i iz sistema podzemnih bunara koji se prehranjuju vodom iz reke Resave i okolnih vodotokova.
Pročitajte još:
Distribucija će se vršiti ukopanim cevovodima pod pritiskom. Taj sistem se sastoji od 15 plitkih bunara, tri vodozahata na reci Resavi i oko šest kilometara dugačkog cevovoda za navodnjavanje kao i sve opreme potrebne za pumpanje.
Na ovom području se uglavnom uzgaja kukuruz, soja, suncokret, pšenica, ječam, tritikale, kao i krmne kulture lucerka i detelina. Neki poljoprivrednici uzgajaju povrće na otvorenom i u plastencima. Pre svega se gaji paprika, paradajz i kupus. Neki poljoprivrednici se bave uzgojem voća (dunje), trenutno bez navodnjavanja. Kako se moglo čuti na sastancima, svi poljopivrednici su zainteresovani za navodnjavanje koje bi koristili pre svega za povećanje prinosa postojećih kultura, zatim za dobijanje dodatnih količina lucerke, za uzgoj sekundarnih kultura, za navodnjavanje postojećih stabala voća i proširenja proizvodnje, za proizvodnju rezanog cveća, kao i za proširenje proizvodnje povrća.
Poljoprivrednici kažu da je ovo zemljište plodno, ali da često suše prave štete. Zemljište je pogodno za veliki broj kultura. Celom projektu može da pomogne i srednja Poljoprivredno veterinarska škola u Svilajncu koja poseduje stručni kadar. U opštini kažu da bi škola mogla da bude uključena u proces realizacije ovog velikog sistema za navodnjavanje i može da ima savetodavnu ulogu u budućnosti.
Autorka: Jelena Lukić
Izvor: Agroklub.rs
