Evropska unija nije dovoljno spremna da se suoči s predstojećom gasnom krizom uprkos tome što je uvela niz mera za prestanak zavisnosti od ruskih energenata, saopštio je Evropski revizorski sud (ECA).
U izveštaju se navodi da je Evropa uspela da izbegne veliku nestašicu gasa tokom krize, ali i da je nejasno koliko se toga može pripisati odlukama Evropske unije u odnosu na druge faktore, kao što su blaga zima i visoke cene zbog kojih industrija koristi manje gasa.
Snabdevanje Evrope energentima postalo je problematično 2022. godine kada je dotadašnji najveći snabdevač gasom, Rusija, započela rat u Ukrajini i smanjila isporuke goriva, što je navelo Evropsku uniju da hitno uvede zajedničku politiku kada je reč o punjenju skladišta gasa, kao i o smanjivanju upotrebe i zajedničkoj kupovini tog energenta.
„Zbog brzog ukidanja uvoza gasa iz Rusije, koji je 2021. činio 45 odsto ukupnog uvoza plina u EU, došlo je do krize u snabdevanju koja je izazvala krizu u pogledu cenovne pristupačnosti. U avgustu 2022. veleprodajne cene gasa dostigle su vrhunac od 339 eura po megavat satu (u odnosu na 51 euro u avgustu 2021. godini). Države članice EU počele su subvencionisati cene plina i električne energije (u iznosu od oko 390 milijardi eura samo za 2022. godinu) kako bi smanjile uticaj na domaćinstva i preduzeća. Do kraja 2023. godine, EU je uspešno restrukturirala snabdevanje kako ne bi zavisila od ruskog gasa, a cene su se u međuvremenu stabilizovale i početkom 2024. dostigle nivo pre krize“, navedeno je između ostalog u izveštaju.
Pročitajte još:
- BAJATOVIĆ: OD PRVOG MAJA GAS ZA PRIVREDU BIĆE JEFTINIJI 15 ODSTO
- BUGARSKA POSTAJE GLAVNA RUTA ZA UVOZ RUSKOG GASA U EU I UKRAJINU
- SAUDIJSKA ARABIJA OTKRILA OGROMNO NALAZIŠTE PRIRODNOG GASA
Koordinacija Brisela i članica EU pomogla je u stvaranju novih ruta snabdevanja gasom kako bi bile izbegnute nestašice, a obaveza zemalja bloka da popune 90 odsto skladišta gasa pre zime stvorila je stabilnost tržišta, navodi se u izveštaju revizora.
Međutim, ove aktivnosti nisu u dovoljnoj meri rešile pitanje dostupnosti gasa, čija je ciena porasla na više od 300 eura po megavat satu u avgustu 2022, sa oko 50 eura po megavat satu godinu dana ranije.
„Komisija je još 2014. godine znala da će prestanak dopremanja ruskog gasa imati ogroman uticaj na cene, ali nikada nije rešila uticaj njegovih efekata na potrošače ili industriju“, rekao je Žoao Leao, jedan od revizora.
Revizori su naveli i druge nedostatke u evropskim pripremama za krizu snabdevanja, napominjući da je šest zemalja EU zadržalo opciju da u hitnim slučajevima prekinu isporuku gasa svojim susedima.
Oni su odbili da komentarišu kako bi planirani ovogodišnji završetak sporazuma o tranzitu ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine uticao na energetsku bezbednost Evrope, ali su primetili da je sveukupno oslanjanje EU na Rusiju palo sa 45 odsto ukupnih isporuka gasa u 2021. na oko 15 odsto prošle godine.
Revizori su poručili da Evropska unija daleko zaostaje kada je reč o planovima da izgradi infrastrukturu za umanjenje štetnih emisija koje nastaju kontinuiranim sagorevanjem gasa. S obzirom na klimatske ciljeve EU-a (posebno nultu neto stopu emisija do 2050.), potreba za smanjenjem emisija ugljenika iz potrošnje plina biće sve važnija u području sigurnosti snabdevanja u EU.
Energetski portal
