Države članice Evropske unije više ne mogu da uvoze ugalj iz Rusije, istekao je prelazni period od 120 dana u kom je industrija trebala da se prilagodi za ovu zabranu.
Embargo na ruski ugalj je deo petog paketa sankcija koji je Evropska unija donela u aprilu 2022. godine, kako bi postala nezavisna od ruskih fosilnih goriva i da se oslabi ruska ekonomija zbog rata u Ukrajini.
Kako bi se industrija pripremila na zabranu uvoza, zemlje članice EU tada su odredile rok od 120 dana, tzv. prelazni period.
Prema pisanju svetskih medija, Evropska komisija je u aprilu, nakon donošenja odluke o embargu, saopštila da će to Rusiju stajati oko osam milijardi evra godišnje.
Osim zabrane uvoza ruskog uglja, Evropska komisija u sklopu ekonomskih sankcija Rusiji, donela je odluku o zabrani uvoza nafte. Tada je predstavljen plan da se posle prelazne faze od šest meseci krene zabrana uvoza sirove nafte, a nakon osam meseci i zabrana uvoza naftnih derivata. Pri tome je važno i da li isporuke idu preko naftovoda ili brodom.
Pročitajte još:
Velika izuzeća od embarga su planirana samo za Mađarsku i Slovačku, koje veoma zavise od ruske nafte, a pošto nemaju izlaz na more ne mogu da pređu na druge izvore snabdevanja tako brzo kao druge zemlje.
Međutim, početkom avgusta, Ukrajina je zaustavila transport nafte iz Rusije preko južnog kraka koji snabdeva Mađarsku, Češku i Slovačku.
Zemlje članice EU rade na trajnim rešenjima kako bi se oslobodile zaviznosti od ruskog gasa i nafte, intenzivno se traže drugi snabdevači, grade novi gasovodi, LNG terminali i ulaže se u obnovljive izvore energije.
Milica Radičević
