Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvom rudarstva i energetike i Miniistarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sekretarijatom za energetiku Grada Beograda i Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije organizovao je Sedmi Međunarodni CEDEF energetski forum “Energetski efikasni i pametni gradovi” 1. decembra 2016. u Beogradu.
Šta treba da uradimo da bi gradovi u Srbiji postali energetski efikasniji i “pametniji”? Da li zaista svaki grad ima iste šanse da uz adekvatna rešenja postane pametan, bez obzira na raspoložive resurse? Uz ICT tehnologiju, primenu tehnoloških inovacija, efikasnije i razumnije korišćenju resursa, uštedu energije i smanjenje negativnih uticaja na okolinu dolazimo do pametnog grada. Krajnji cilj je održiv razvoj, ograničavanje efekata klimatskih promena ali i kvalitetniji život, odnosno potreba da građani zaista osete viši nivo usluge, počev od električne energije bez prekida, kvalitetnije pijaće vode, bržeg i boljeg javnog transporta pa do usluga u upravi i zdravstvu.
U svojoj potrazi za održivim, ravnopravnim, povezanim i inovativnim modelima gradova, državni i opštinski lideri širom sveta posmatraju iskustva drugih gradova u potrazi za idejama i proučavaju najbolje prakse iako ne postoji jedinstveno rešenje koje svima odgovara. Stoga su i govornici ovog foruma bili iz različith sfera ali su svi zajedno zaokružili temu pametnih gradova i izneli svoja iskustva iz ovih oblasti.
Dr Ivan Bošnjak državni sekretar iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je govorio o sistemu rada E-uprave koja funkcioniše na teritoriji cele Srbije i u saradnji sa svim ministarstvima. „Ovaj sistem omogućava brzo i efikasno rešavanje pitanja građana, postoji još od 2010. godine a danas imamo preko 700 e-usluga. To je i podloga za stvaranje „pametnog grada“. Interesantno je da se najviše korišćena usluga produženje registacije vozila na ovlašćenim tehničkim pregledima, trenutno je najaktuelnija zamena starih zdravstvenih knjižica za nove elektronske kartice (95000 zahteva je do sada podneto), upis dece u vrtiće na teritoriji grada Beograda i drugo. Ovako se smanjuje pritisak na administraciju i olakšava ceo postupak. Zanimljiv je podatak da se na nivou jedinica lokalne samouprave najčešće potražuje izdavanje uverenja o slobodnom bračnom stanju“, kaže dr Bošnjak.
Antonela Solujić, šef Odseka za unapređenje energetske efikasnosti iz Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, govoreći na temu energetske efikasnosti u kontekstu kreiranja „pametnih gradova“ posebno je naglasila značaj edukacije u ovoj oblasti i pomenula da su već dve obuke za energetske menadžere koje se sprovode u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu završene tokom juna i okobra ove godine i da je do sada 33 menadžera završilo obuku. Solujić je posebno naglasila konkretne obaveze koje moramo realizovati u okviru evropske direktive u oblasti energetske efikasnosti.
Novi Zakon o stanovanju će doneti i utemeljenje da fondovi za energetsku efikasnost lokalnih samouprava mogu da imaju svoju punu primenu prilikom investicija u energetsku efikasnost stambenih zgrada. O tome je govorila Jovanka Atanacković, pomoćnik ministra iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. „U kontekstu veće primene energetske efikasnosti, domaćinstva i stambene zgrade će moći efikasnije da apliciraju i da iskoriste ova sredstva. Novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada donosi novi mehanizam upravljanja zgradom, znaće se ko upravlja i kakve su njegove obaveze. Skupština stanara će sada biti Stambena zajednica, koja će imati svojstvo pravnog lica, svoju skupštinu i upravnika, kao i matični broj, PIB i tekući račun čime će dati određena prava ali i obaveze građanima”, rekla je Atanacković.
“Pametni ljudi stvaraju pametne gradove, a da bi oni nastali, svakako je neophodna baza koju predstavljaju telekomunikacioni koridori. Telekom Srbije kao najveći telekomunikacioni operater radi na stvaranju pametnih mreža neophodnih za nastanak pametnih gradova”, rekao je Branko Stefanović, direktor funkcije za velike korisnike, Telekom Srbija.
Forum je dobio i međunarodni karakter prisustvom Fabiana Gemsa, trgovinskog atašea, Austijske ambasade, koji je naveo Beč i 22. distrikt Aspen kao dobar primer implementacije Smart city tehnologija i pozvao na događaj Future of building, 17-18. maja, 2017. godine u Beču.
“Zrenjanin je primer grada koji primenjuje smart tehnologije i može se reći predstavlja primer grada koji je najviše teži konceptu pametnog grada. Posebno dobro funkcioniše e-uprava, sistem 48 koji je na raspologanju građanima kao i GIS sistem gde se može izvršiti vizuelni pregled katastarskih parcela po katastarskim opštinama, koje su predmet javne licitacije za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini” naglasio je Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika grada Zrenjanina.
Duška Mrvoš, član borda direktora “Saveta zelene gradnje Srbije” govorila je o značaju energetske efikasnosti u javnom sektoru, o našoj trenutnoj poziciji kao i o uspešnim primerima iz okruženja, primer Hrvatske ali i izuzetno uspešan primer Holandije i njihovih metoda za utvrđivanje energetske efikasnosti.
Prof. dr Miroslav Kopečni, predstavnik ASOR-a, naglasio je da čak i najrazvijenije zemlje poput SAD-a i Austrije prepoznaju značaj energetske efikasnosti sve veće primene OIE i potrebu da se ne samo veliki gradovi učine energetski efikasnim već i manji gradovi, sela, kao što je to slučaj Gisinga, Austrija.
Anđela Vila, PR menadžer projekta “Banatsko sunce za sve” ispred grada Pančeva, je govorila o pilot projektu finansiranom od strane EU u okviru IPA projekta. Posebno je naglasila da je moguće ostvariti ideje u domenu energetske efikasnosti, da fondovi i sredstva postoje i u skladu sa tim rad na stvaranju pametnih gradova i borba za održiv razvoj ne bi trebalo da predstavljaju izazov.
Inače, projekat solarnog sistema za proizvodnju toplotne energije u gradu Pančevu predstavlja najveći solarni projekat takvog tipa u novijoj srpskoj istoriji. Ovim projektom ce čak 360 solarnih kolektora (nemačka Viessmann tehnologija) proizvoditi iz energije sunca toplotu, koju ce Toplana Pančevo koristiti u svrhu zagrevanje sanitarne potrošne vode za građane ali i za povećanje efikasnosti rada same toplane tokom grejne sezone.
Saopštenje za medije, CEDEF
