Prema Godišnjem izveštaju o implementaciji koji je objavila Energetska zajednica, Ukrajina je pretekla Srbiju i Severnu Makedoniju, dok Crna Gora i dalje prednjači u energetskoj tranziciji. Kako je navedeno Srbija kasni sa razvojem “zelene energije”, a slična situacija je u Severnoj Makedoniji i Ukrajini.
„Crna Gora je prva ugovorna strana Energetske zajednice koja je uvela šemu trgovine emisijama (štetnih gasova), dok je Moldavija četvrta zemlja u svetu koja je dostavila svoj drugi Nacionalno utvrđeni doprinos u okviru Pariskog sporazuma o klimi“, rekao je Janez Kopač, direktor Sekretarijata EZ.
Kako navodi, članice su ostvarile napredak u tržišno orjentisanim i održivim energetskim reformama uprskos krizi koju je izazvala pandemija koronavirusa.
U odnosi na prethodni izveštaj, prosečan procenat implementacije propisa kod članica Energetske zajednice porastao je sa 48 na 53 odsto, u odnosu na prethodni izveštaj koji je objavljen prošle godine.
Bosna i Hercegovina je zemlja sa najviše pokrenutih procedura zbog kršenja pravila, a na samom dnu liste nalazil se i Gruzija koja je najnovija članica Energetske zajednice. Kako navode, i pored slabe pozicije na rang listi, Gruzija je jedna od država koje je najbrže uvodila reforme.
Pročitajte još:
Severna Makedonija prednjači u pripremi integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova, a slede je Albanija, BiH i Gruzija.
U izveštaju je ocenjeno da je Energetska zajednica na putu da ostvari ciljeve zacrtane u 2020. godini koji se odnose na oblast energetske efikasnosti i njeno finansiranje.
Energetska zajednica je međunarodna organizacija osnovana potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice 25. oktobra 2005. godine u Atini, sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije Evrope na region Jugoistočne Evrope i crnomorski region. Trenutno ima osam Ugovornih strana, a pored Srbije, to su Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Ukrajina, Crna Gora i Privremena misija Ujedinjenih nacija na Kosovu UMNIK.
Izvor: Energy community
