Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smatra Zapadni Balkan ključnim regionom i partnerom za sprovođenje tzv. zelenih projekata. Jugoistočna Evropa obiluje prirodnim potencijalom za iskorišćenje čiste energije – planinama i ravnicama pogodnim za gradnju vetroparkova, rekama koje bi mogle da obezbeđuju hidroenergiju, sunčevim zracima čiji se kapaciteti ne crpe u dovoljnoj meri, navodi EBRD.
Ipak, zemlje u ovom području se za zadovoljenje energetskih potreba stanovništva i industrije i dalje u ogromnom procentu oslanjaju na zastarele elektrane na ugalj koje ozbiljno doprinose problemu zagađenja vazduha. Emisije ugljenika u pojedinim od njih poput Srbije i Bosne i Hercegovine su više nego šest puta više nego u Evropskoj uniji. Još jedan od izazova sa kojim se suočava Zapadni Balkan na putu ka održivijoj budućnosti u sektoru energetike je i potrošnja energije koja je i do 2,5 puta veća u odnosu na zemlje u sklopu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Stručnjaci rešenje vide u energetskoj efikasnosti.
Pročitajte još:
Od 2006. godine, EBRD je u našem regionu investirao više od 3 milijarde evra. Banka je istovremeno bila vrlo aktivna i na polju saradnje sa nacionalnim vladama u reformisanju zakonodavnog okvira u cilju stvaranja podsticajne poslovne okoline za uspeh individualnih projekata i njihov širi uticaj.
U Srbiji je podržao izgradnju dve najveće vetroelektrane – Čibuk, snage 158 MW, i Kovačica, snage 104 MW, dok je u komšijskoj Crnoj Gori EBRD predstavljao prvu finansijsku instituciju koja je kreirala projektni zajam za podizanje prve vetroelektrane u toj zemlji – Krnovo.
Banka je potpomogla i ambicije Severne Makedonije da do 2020. godine 23 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Energetska tranzicija i „ozelenjavanje“ tamošnjeg energetskog miksa se odvija na mestu nekadašnjeg rudnika uglja lignit gde će se graditi solarna elektrana snage 10 MW. EBRD je državnoj elektroprivrednoj kompaniji dao zajam u iznosu od 5,9 miliona evra.
Beograd, Novi Sad, Podgorica, Skoplje, Kumanovo, Sarajevo, Banja Luka, Zenica, Priština i Tirana su se pridružili uspešnom programu EBRD-a „Zeleni gradovi“ u vrednosti od 1 milijarde evra. Ukupno 39 učesnika ovog programa prepoznalo je gradove kao ključne aktere u borbi protiv klimatskih promena s obzirom na to da su odgovorni za oko 80 odsto gasova sa efektom staklene bašte, a među njima su i prethodno nabrojani regionalni urbani centri.
Putem Programa finansiranja zelene ekonomije GEFF, EBRD je kroz implementiranje mera energetske efikasnosti poboljšao životne uslove za više od 3.500 porodica na Zapadnom Balkanu. Zahvaljujući njenim sredstvima, stanovnici 168 soba u studentskom domu u Severnoj Makedoniji takođe vode lagodnije živote.
Iza skraćenice ReDEWeb se krije program kojim EBRD podstiče uvođenje čiste energije u ovdašnje sisteme daljinskog grejanja. Pod okriljem banke se, u saradnji sa austrijskom vladom, odvija i program koji nudi tehničku pomoć i male investicione grantove za instalaciju solarnih elektrana.
