Zemlje potpisnice Pariskog sporazuma obavezale su se da će na svakih pet godina dostavljati svoje nove nacionalne klimatske planove – Nacionalno određeni doprinos (NDC). Prvi NDC podneti su 2015. godine, zatim 2020, a sada se očekuje da do kraja 2025. godine budu podneti najnoviji.
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je da, ukoliko budu dobro osmišljeni, ovi planovi mogu da pomognu u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i da posluže kao nacrti za smanjenje siromaštva, poboljšanje ljudskog zdravlja, jačanje bezbednosti hrane i širenje pristupa energiji, dok istovremeno otvaraju trilione dolara vredne investicione prilike. UNEP je predstavio neke od najvećih koristi klimatskih akcija, prema mišljenju stručnjaka.
Kao prvo, ističe se da klimatske akcije mogu da dovedu do otvaranja novih radnih mesta, ali i prilika za investicije. Prelazak na čistu energiju smatra se jednom od najvećih poslovnih prilika od Industrijske revolucije. Primera radi, u 2024. godini, investicije su dostigle 2,1 triliona američkih dolara. Dostizanje neto nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine moglo bi da poveća globalni bruto domaći proizvod za sedam odsto, navodi Međunarodni monetarni fond. Takođe, moglo bi da se stvori 14 miliona radnih mesta u sektoru čiste energije, kako procenjuje Međunarodna agencija za energiju.
Pročitajte još:
- Stavovi mladih o klimatskim promenama: Termoelektrane kao glavni izvor zagađenja
- Za jačanje klimatske otpornosti u Keniji i Srbiji 130 miliona dolara
- Klimatski ciljevi zemalja nisu dovoljni da spreče globalno zagrevanje
Pored toga, klimatske akcije mogu da spase živote i poboljšaju zdravlje ljudi. Preciznije, ekstremni vremenski događaji na koje utiču klimatske promene izazvali su preko dva miliona smrtnih slučajeva i ekonomske gubitke od 4,3 triliona dolara u poslednjih 50 godina. Usporavanje globalnog zagrevanja i prilagođavanje na posledice klimatskih promena, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, moglo bi da spreči oko 14,5 miliona smrtnih slučajeva i ekonomske gubitke od 12,5 triliona dolara. Dodatno, smanjenje zagađenja vazduha takođe bi doprinelo značajno zdravlju ljudi.
Kada je reč o smanjenju troškova, navodi se da se svakodnevno rasipaju velike količine energije, što ujedno predstavlja i trošak. Međunarodna agencija za energiju smatra da bi mere energetske efikasnosti mogle globalno da uštede domaćinstvima oko 200 milijardi američkih dolara na računima za struju i gas do 2040. godine. Pored toga, prelazak na obnovljive izvore energije doneo bi ekonomsku korist mnogim zemljama, zato što su troškovi za ove izvore, kako ističu, često niži od alternativnih na fosilna goriva.
Klimatske promene i očuvanje biodiverziteta su usko povezani. Održivo upravljanje i obnova ekosistema ne samo da pomažu očuvanju raznovrsnih vrsta, već takođe igraju ključnu ulogu u rešavanju klimatske krize. Prema Izveštaju UNEP-a o emisijama za 2024. godinu, smanjenje krčenja šuma, povećanje pošumljavanja i poboljšano upravljanje šumama mogli bi doprineti smanjenju emisija za oko 20 odsto do 2030. godine, čime bi se pomoglo ostvarivanju ciljeva Pariskog sporazuma. Takođe, obnavljanje 15 odsto degradiranih zemljišta i zaustavljanje njihovog daljeg uništavanja moglo bi sprečiti čak 60 odsto predviđenih izumiranja vrsta.
Na kraju, kroz klimatske akcije jača se i nacionalna bezbednost. Klimatske promene negativno doprinose sukobima u vezi sa kritičnim resursima, podstiču migracije i drugo. Štaviše, do 2050. godine bi usled posledica klimatskih promena moglo da dođe do migracije najmanje 25 miliona ljudi. Takođe, ulaganjem u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost smanjuju se rizici od nestabilnih cena fosilnih goriva i zavisnosti od uvoza energije.
Energetski portal
