Iako industrija plastike vredi oko 700 milijardi dolara godišnje, čime obezbeđuje i milione radnih mesta i drugih društvenih koristi, potrebano je da se u obzir uzme šira slika, odnosno način na koji se plastika koristi i odlaže zato što nepravilnim načinom šteti životnoj sredini, ljudima, ali i privredi i samim preduzećima.
Kako se navodi na sajtu Svetskog ekonomskog foruma (eng World Economic Forum), ovo sveobuhvatno gledište dovelo je do toga da su se zemlje dogovorile da do kraja 2024. godine stvore međunarodni pravno-obavezujući instrument o zagađenju plastikom.
Pregovori o ovom Instrumentu traju skoro dve godine, a poslednje dve runde pregovora ove godine biće ključne, kao i proaktivno angažovanje svih zainteresovanih strana – uključujući i privatni sektor, koji mora pomoći pregovaračima da dobiju prave tržišne signale za privredu koja okončava zagađenje plastikom.
Postoji nekoliko ključnih tačaka koje moraju da se ostvare Instrumentom.
Pročitajte još:
- VELIKA BRITANIJA: PODSTICAJI VLADE ZA RECIKLAŽU E-OTPADA
- EVROPLJANI U PROSEKU BACE 12 KILOGRAMA TEKSTILA GODIŠNJE
- WWF POZIVA ZEMLJE DA OSTANU ČVRSTE U BORBI PROTIV PLASTIKE
Prvo, moraju se eliminisati nepotrebni, problematični i plastični proizvodi koji se mogu izbeći. To se uglavnom odnosi na one predmete za jednokratnu upotrebu ili eventualno koji se koriste nekoliko puta.
Drugo, proizvodi treba da se redizajniraju, uključujući ambalažu, što znači da se koristi manje plastike i da se ovakvi proizvodi lakše ponovo koriste, dopunjuju, popravljaju, preuređuju i recikliraju. Kao primer ponuđen je prelazak sa tečnih sapuna, šampona i deterdženata na čvrste materije koje se isporučuju u neplastičnoj ambalaži.
Treće, potrebno je primeniti inovacije kako bismo prešli na druge materijale, alternativne plastike i plastične proizvode koji ne stvaraju negativne uticaje na životnu sredinu, zdravlje i društvo. Ovo uključuje rad sa mikroplastikom i hemikalijama štetnim po ljudsko zdravlje.
Četvrto, ključno je ulagati u bolje sisteme za smanjenje, ponovnu upotrebu, dopunu, popravku, recikliranje i upravljanje i odlaganje otpada na ekološki prihvatljiv način. Upravo to će podstaći da se proizvodi dizajniraju na način da se više puta koriste i osiguraće se da resursi postanu kružni. Ipak, sve ovo mora da se desi uz obezbeđivanje pravedne tranzicije i pristojnih poslova za zajednice.
Procene su da ukoliko bi se postigao ovakav dogovor, većina zagađenja plastikom mogla bi da se okonča do 2040. godine, uključujući i morsko okruženje, uz istovremeno otključavanje društvenih i ekonomskih mogućnosti. Šta više, istraživanje Programa zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP), ali i drugih, pokazalo je da bi moglo da se postigne stotine hiljada novih i pravedno raspoređenih radnih mesta, ali i da se uštede milijarde dolara u javnim i privatnim fondovima i mnogo više novca kada bi se izbegli negativni uticaji plastike na zdravlje, klimatske promene, zagađenje vazduha i degradaciju ekosistema.
Kako bi se sve ovo ostvarilo, potrebno je da se Instrumentom reše još neka važna pitanja. Moraju da se stvore jednaki uslovi za sve, te da regulatorni pristupi budu usklađeni na međunarodnom nivou. Takođe, zemlje koje troše velike količine plastike, treba da preuzmu i veću odgovornost i da pruže podršku onim ekonomijama koje zavise od proizvodnje plastike. Ovo su samo neke od akcija koje moraju da se usklade među državama koje podržavaju stvaranje ovog Instrumenta.
Energetski portal
