Usklađivanje preuzetih obaveza u primeni evropske regulative u pogledu zelene energije, odnosno uvođenja takse na emitovanje ugljen-dioksida (CO2) dovešće do rasta cene elekrične energije u BiH od januara 2026. godine, zaključak je konferencije „Klimatska tranzicija i promene globalnog ekonomskog modela“ koja je održana u Područnoj privrednoj komori Banja Luka, a organizovana u sklopu projekta „Zeleni navigator Zapadnog Balkana“.
„Svaki novi trošak koji elektroprivreda ima pokušava da prebaci na krajnjeg korisnika, jer ukoliko ne bi, njihovo poslovanje bi bilo praćeno gubicima. Da bi taj trošak na neki način bio amortizovan, pokušava se da kroz određenje projekte i pomoć EU to na neki način subvencioniše i kompenzuje kako ni domaćinstva ni privreda ne bi snosili taj trošak“, rekao je Goran Račić, predsednik Područne privredne komore Banja Luka.
On dodaje da je BiH pristupanjem Evropskoj energetskoj zajednici preuzela obavezu da do 1. januara 2026. godine uskladi proizvodnju energije sa evropskim zakonima, te da će do ovog datuma deo novog troška snositi i krajnji potrošači.
„Ako naši proizvođači ne budu obračunavali taksu na emisiju CO2, a koja se kreće od 60 do 100 eura po toni CO2, plaćaće na ulazu u zemlju u koju izvoze. Pitanje je sada da li je bolje da plaćaju na našem tržištu ili prilikom izvoza“, rekao je Račić.
Pročitajte još:
- Rumunija dobila novi solarni park sa sistemom za skladištenje energije
- NE Krško2: Finansijske procene pred konsultativni referendum
- Mađarska unapređuje klimatske i energetske ciljeve za 2030. godinu
Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva RS, rekao je da je veliki interes svih u RS, kako iz ljudi iz sveta nauke, politike, ali i privrede i nevladinog sektora za rešavanje ovog problema koji je već prisutan.
„Moramo da se prilagođavamo zahtevima koje se odnose na klimatske promene i moramo poštovati obaveze koje smo potpisali. Vlada RS je aktivan učesnik u ovome, ali ne možemo završiti sve sami. Klimatske promene su nastale kao posledica ljudskog delovanja, nastojanja da se ubrzanim tehnološkim razvojem priroda podčini potrebama čoveka, a priroda je odgovorila na svoj način“, saopštio je Đokić.
Bojan Vipotnik, ministar prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS istakao je da ova konferencija značajna kako bi se čuo stav struke i realnog sektora, kako bi svi bili upoznati na koji način obezbijediti održiv razvoj i smanjiti negativan uticaj klimatskih promena.
„Pred nama je veoma važan period u kojem moramo upravo tako delovati, jer mehanizam Evropske unije CBAM – mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, stupa na snagu od 1. januara 2026. godine i primenjivaće se na robu proizvedenu u zemljama izvan EU“, rekao je Vipotnik i dodao da je potencijalna alternativa ovom mehanizmu uvođenje takse za emisije CO2, koje bi se naplaćivale unutar zemlje, čime bi se se dosledno primenjivao princip „zagađivač plaća“.
Jasna Dragojević
