U zavisnosti od proizvoda, na deklaracijama artikala mora da piše „upotrebljivo do” ili „najbolje upotrebiti do”. Postavlja se pitanje po čemu se razlikuju ta dva termina i kvalitet prehrambenih proizvoda, kojima je zbog približavanja isteka roka najčešće snižena cena.
Ukoliko se neki proizvod nudi sa velikim popustom, to najčešće znači da mu uskoro ističe rok upotrebe. Obaveza trgovaca je da vidno obeleže kada rok ističe.
Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača ističe da rok važenja istaknut na ambalaži propisuje proizvođač i da je u datom roku artikal ispravan za korišćenje i konzumaciju, osim u slučaju oštećenja proizvoda pod uslovom da to utiče na sam proizvod.
Pročitajte još:
- Da li sistemi ishrane mogu da isprate potrebnu transformaciju ka održivosti?
- Subvencije i uvoz – zašto je hrana sve skuplja u Srbiji
- FAO: Rast cena biljnih ulja podigao indeks cena hrane u novembru
„Ako je robi istekao rok, ona se ne može dalje upotrebljavati, već se postupa u skladu sa zakonom i procedurama za uništavanje hrane biljnog ili životinskog porekla od strane licenciranih firmi za to”, kaže Perinčićeva.
U zavisnosti od robe, na deklaracijama mora da piše „upotrebljivo do” ili „najbolje upotrebiti do”. „Upotrebljivo do” stoji na namirnicama koje ne smeju da se koriste posle navedenog datuma zbog mikrobiološke neispravnosti.
„To su lako kvarljive namirnice, mleko, jaja i meso, a imamo i oznaku ‘najbolje upotrebiti do’ koja se koristi za sve ostale proizvode koji mogu da se koriste i nakon tog roka, ali menjaju neka karakteristična svojstva. To su keks, testenine, čokolada, čajevi, kafa, brašno, pirinač. Ono što je za potrošače bitno jeste da ukoliko proizvod ima oznaku ‘najbolje upotrebiti do’, onda mogu da ga koriste i posle tog roka, ali taj proizvod ne sme da se nađe u prometu”, navodi Perinčićeva.
Tekst u celosti pročitajte ovde.
Izvor: RTS
