Poplave predstavljaju ozbiljan problem u Srbiji. Jasno se sećamo da je zbog poplava 2014. godine na celoj teritoriji Srbije proglašeno vanredno stanje. Ukupne štete i gubici iznosili su 1,7 milijardi evra. Različiti izvori su bili dostupni i iskorišćeni su za finansiranje reagovanja u vanrednim situacijama, odnosno za obnovu i oporavak.
Velike poplave događale su se i posle 2014. godine, uglavnom u junu. Krajem juna 2020. godine poplave su dovele do proglašenja vanrednog stanja u 20 opština i nanele veliku štetu poljoprivrednoj proizvodnji.
Otkud navire sva ta voda?
Između ostalog i evidentne klimatske promene kao posledicu imaju ekstremne vremenske događaje. Obilne padavine i drugi neuobičajeni, čak drastični, vremenski događaji su sve češći, što može dovesti do poplava, uticati na kvalitet dostupne vode, ali može dovesti i do smanjenja dostupnosti vodnih resursa u nekim regionima.
Imajući u vidu da emisije gasova sa efektom staklene bašte uzrokuju klimatske promene, očigledno je da se merama za smanjenje uzroka klimatskih promena može smanjiti učestalost ekstremnih vremenskih događaja, pa i poplava. Sa klimatskim promenama, očekuje se da će se učestalost, obrazac poplava, promeniti te da će poplave biti sve nepredvidljivije i štetnije.
Koliko smo ugroženi?
Sendajski okvir za smanjenje rizika od katastrofa je međunarodni dokument koji su države članice Ujedinjenih nacija usvojile u martu 2015. godine na Svetskoj konferenciji o smanjenju rizika od katastrofa održanoj u Sendaju u Japanu. Generalna skupština UN-a odobrila ga je u junu 2015. godine.
U tabelama su predstavljeni podaci koji se odnose na Sendajski okvir za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda za Srbiju, sa naglaskom na poplave.
U Srbiji je Nacionalni program upravljanja rizicima od katastrofa objavljen krajem 2014. godine i usredsređen je prvenstveno na poplave, klizišta i požare, dok Akcioni plan za njegovo sprovođenje (za period 2016 – 2020.) bliže određuje potrebne aktivnosti.
Svetska banka je 2017. godine objavila dokument Sveobuhvatno upravljanje rizikom od katastrofa u Srbiji, sa poukom da „Posle katastrofe, hitnost pomoći i napora za oporavak može da dovede do zabune i neefikasnosti, ukoliko strateški zakoni i institucionalni kapaciteti prethodno nisu bili u funkciji”.
Drugim rečima, strateški, zakonski i adekvatan institucionalni okvir, trebalo bi da postoji pre nego što se poplave dese.
Šta preduzimamo da smanjimo rizik?
Srbija je 2018. godine usvojila Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, za koji se navodi da je u skladu sa okvirom za smanjenje rizika od katastrofa usvojenim u Sendaju.
Ostaje pitanje da li su 2021. godine primenjeni svi postavljeni strateški i zakonski okviri, odnosno da li postoji efikasan institucionalni okvir? Takođe je veoma važno obezbediti mape rizika od poplava.
Za Svetski dan voda koji se obeležava 22. maja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine sprovode važnu aktivnost u želji da ukažu na važnost naučenih lekcija iz prethodnih poplava. Njihova kampanja pod nazivom „Klimatske promene kao posledicu imaju češće poplave“ odvija se u okviru odabranih Eko-škola sa ciljem podizanja svesti kako bi se izbegle greške koje povećavaju posledice katastrofa kao što su poplave.
Pročitajte još:
Svest o riziku od poplava jedan je od najvažnijih koraka u sprečavanju posledica poplava. Aktivnosti pozornosti su usmerene na prikupljanje i deljenje korisnih informacija ljudima koji se suočavaju sa poplavama, kako bi imali pristup sigurnoj vodi i povoljnim sanitarnim uslovima i na taj način povećali svoju otpornost na uticaj poplavnih talasa. Sigurna voda za piće trebalo bi da bude glavni prioritet u slučaju poplave, kao i performanse kanalizacionih sistema i upravljanja otpadom. Poplavni događaji takođe mogu dovesti do povećane učestalosti bolesti koje se prenose vodom.
Analizu pripremio ekspertski tim Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, u okviru projekta “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372)”. Istovremeno, analiza konkretizuje Modul B9 Kurikuluma o razvoju Plana za vodu i sanitaciju u ruralnim sredinama – u okviru projekta WatSanPlan.
Ovaj projekat je finansirala Evropska unija. U članku su iskazani stavovi koji nisu nužno i stavovi Evropske komisije.
