Prilikom analize pojedinačnih ESG elemenata, često se dešava da ’G’ element biva zanemaren usled naglašavanja klimatskih rizika, društvenih implikacija i drugih ’E’ i ’S’ faktora. U svetlu sve većeg prepoznavanja globalne raznolikosti i dispariteta u prihodima, korporativno upravljanje izranja kao ključna komponenta ESG koncepta. ’G’ element obuhvata faktore donošenja odluka, od kreiranja politika suverenih država do raspodele prava i odgovornosti između različitih organa upravljanja kompanijama, uključujući odbore, menadžere i akcionare.
Ovi faktori upravljanja obuhvataju pravila i postupke za države i kompanije, omogućavajući investitorima da istraže odgovarajuće prakse upravljanja, slično kao što to čine za ekološke i društvene faktore.
U fokusu:
- SARADNJA NAUKE I PRIVREDE ZA ODRŽIVU BUDUĆNOST
- REŠAVANJE PROBLEMA SA VIŠIM HARMONICIMA
- BIG SOLAR EKOLOŠKOM METODOM ČISTI I ODRŽAVA SOLARNE PANELE
Sastav uprave, inkluzivnost i raznolikost
Rodna raznolikost i jednakost predstavljaju jedno od ključnih pitanja korporativnog upravljanja, pri čemu mnogi investitori zahtevaju veću zastupljenost žena u odborima i izvršnim rukovodstvima, kao i jednaku nadoknadu i mogućnosti napredovanja za žene. Sve je više kompanija koje ističu finansijske koristi od stvaranja inkluzivnih radnih mesta u nastojanju da povećaju raznolikost. Mnoga istraživanja pokazala su da kompanije sa većim brojem žena u odborima i na pozicijama u izvršnom rukovodstvu postižu bolje finansijske performanse u poređenju sa manje raznolikim kompanijama.
Značajan doprinos unapređenju rodne ravnopravnosti u Srbiji mogla bi da donese implementacija Direktive Evropske unije o unapređenju rodne ravnopravnosti u odborima direktora kompanija, poznatije kao Direktiva o ženama u odborima. Ova direktiva predstavlja ključni korak ka postizanju ravnoteže među polovima u poslovnom sektoru, podstičući aktivno učešće žena na najvišim nivoima odlučivanja u kompanijama.
Njenom primenom, Srbija bi mogla ostvariti značajan napredak u stvaranju inkluzivnog poslovnog okruženja koje ceni i podržava doprinos svih članova društva, nezavisno od pola.
Trenutno, glavni izvori pravila koja uređuju korporativno upravljanje u Srbiji su Zakon o privrednim društvima i Zakon o tržištu kapitala, koji nažalost još uvek ne sadrže odredbe koje bi doprinele unapređenju rodne ravnopravnosti u odborima kompanija i koje bi sledile nameru evropskog zakonodavca.
Pravila korporativnog upravljanja obično se sistematizuju u internim kodeksima korporativnog upravljanja. Neki od primera kodeksa korporativnog upravljanja u Srbiji su oni koje nudi Privredna komora, koji takođe ne pominje niti reguliše jednakost zastupljenosti žena u upravnim organima kompanija. Adekvatne izmene navedenih propisa odnosno njihovo upodobljavanje sa pravilima pomenute direktive značajno bi mogla da podstakne i doprinese zastupljenosti žena u odborima, što se pokazalo kao dobra poslovna praksa u pogledu svih aspekata poslovanja, a naročito efikasnijeg donošenja odluka i postizanja boljih finansijskih rezultata kompanija.
U Srbiji trenutno je na snazi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji kada je reč o rodnoj zastupljenosti u odborima, obavezuje na ravnotežnu zastupljenost polova u javnim organima. Smatramo da ova odredba ne bi trebala biti ograničena samo na upravne organe u javnim službama, već da bi trebalo da bude primenjena i na privredna društva bez obzira na njihov pravni oblik.
Milica Pešterić
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
