Mehanizam za prilagođavanje granica ugljenika, poznatiji kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), predstavlja inicijativu Evropske unije usmerenu na borbu protiv klimatskih promena i zagađenja. Cilj mehanizma je da se spreči takozvano „curenje ugljenika“ tako što će cena uvoza u EU odražavati njegovu ugljeničnu intenzivnost, slično kao što se to reguliše unutar same Unije.
Na praktičnom nivou, CBAM zahteva od uvoznika u EU da kupuju sertifikate koji odgovaraju ceni ugljenika koja bi bila plaćena da su proizvodi proizvedeni prema regulativama EU. Mehanizam teži da podstakne proizvođače van Evropske unije da smanje svoje emisije ugljenika. Planirano je da se CBAM postepeno uvodi od 2023. godine, sa fokusom na sektore koji najviše zagađuju, poput cementa, električne energije, đubriva, čelika i aluminijuma. Plan je da od 1. januara 2026. CBAM počne u potpunosti da se primenjuje u Srbiji. Trenutno, osim izveštavanja, ne potražuju se nikakve finansijske obaveze, međutim, kroz nešto više od godinu dana, situacija će se promeniti.
Uticaj na srpsku privredu
CBAM ima značajne implikacije za srpsku privredu. O tome se više govorilo prvog dana na SEE Energy 2024 biznis konferenciji, na panelu posvećenom isključivo ovoj važnoj temi. Prema podacima koji su navođeni tokom panela, najmanje 1.500 firmi iz Srbije obveznici su ovog mehanizma. Jedna studija iz Beča pokazala je da oko 20 odsto kompanija iz Srbije očekuje da će njihovi proizvodi morati da poskupe zbog novih regulativa. Mnoge od ovih kompanija prvi put uopšte rade analizu svojih emisija ugljen-dioksida kako bi se prilagodile novim zahtevima.
Evropska komisija je nedavno promenila metodologiju obračuna CBAM-a, što znači da će se od 2026. godine plaćati veće sume nego što je inicijalno bilo predviđeno, dakle znatno nepovoljnije. Ovo predstavlja veliki izazov za region, ali i priliku za srpsku privredu da ubrza proces dekarbonizacije i prilagodi se novim standardima.
CBAM povezuje proces proizvodnje, snabdevanja i trgovine. U Srbiji je proizvodnja energije snažno oslonjena na ugalj, što znači da energetski miks zemlje direktno utiče na pitanje CBAM-a. Ne postoji neki način za izbegavanje ovog mehanizma; regulativa je vrlo rigidna i postavlja visoke standarde i uslove, i stići će i našu zemlju.
Pred Srbijom su dva moguća puta: uspostavljanje regionalnog sistema trgovanja emisijama ili uvođenje nacionalne karbonske takse. Ministarka Dubravka Đedović Handanović, nagovestila je da bi nacionalna karbonska taksa mogla biti rešenje. Ova opcija bi značila da se taksa plaća samo na električnu energiju koja se izvozi u EU, dok bi regionalni sistem podrazumevao plaćanje takse na svu energiju proizvedenu iz termoelektrana.
CBAM za preduzeća znači redefinisanje poslovnih praksi, postavljanje jasnih ciljeva i uključivanje svih zaposlenih u proces. Rešenja mogu uključivati prelazak na zelenu energiju, ulaganje u solarne elektrane i druge tehnologije koje smanjuju emisije, a kada se rešenja nađu, ostaje primena. Ukratko, to bi predstavljalo mapu puta dekarbonizacije.
Iako se CBAM može činiti kao izazov, postoje i pozitivni znakovi. U izveštaju Evropske komisije iz aprila 2024. godine, Srbija se našla među 20 zemalja koje su najviše izveštavale o CBAM-u, i jedina je sa Zapadnog Balkana. Ovo pokazuje da su kompanije u Srbiji počele da preduzimaju korake ka prilagođavanju, ali najveći izazov ostaje dekarbonizacija kako bi se sačuvala konkurentnost srpske privrede.
Pročitajte još:
- Šta je pokazao Izveštaj Energetske zajednice o spremnosti za CBAM?
- Najavljeno moguće produženje roka za podnošenje izveštaja za CBAM deklarante
Uloga države i potrebne mere
Privatni sektor ističe da je preko potrebna adekvatna regulativa. Iako postoji svest o važnosti dekarbonizacije, nedostatak regulative koči brže prilagođavanje. „Nećemo ništa dok ne budemo morali“, nije dobar stav, naglašavaju privrednici, ističući da je regulativa glavni pokretač promena, kako u EU, tako i kod nas. Potrebno je da Srbija pravovremeno donese zakone i propise koji će omogućiti kompanijama da ostanu konkurentne, umesto da iz kvartala u kvartal dobijaju nove direktive koje moraju ubrzano da se implementiraju, što je na kraju teško postići.
Uvođenje mehanizma oporezivanja ugljenika dokazano je najefikasniji alat za dekarbonizaciju. Međutim, potrebno je da takav mehanizam bude pažljivo odmeren i stimulativan, uključujući i druge mere za podsticanje zelenih investicija. Stvaranje fonda koji će biti vraćen privredi kroz ulaganja u zelene tehnologije može biti jedan od načina da se podrži tranzicija.
CBAM je realnost koja neće nestati. Iako se mislilo da će zbog geopolitičkih previranja biti odložen, to se nije desilo. Čak i u Nemačkoj, u septembru 2023. godine, tik pred primenu CBAM-a, 50 odsto kompanija nije bilo svesno svoje obaveze. Za zemlje van Evropske unije, poput Srbije, izazov je još veći. Drugi primeri, poput Turske, koja je ozbiljno pristupila ovom izazovu i uložila desetine milijardi u uspostavljanje nacionalnog sistema, pokazuju da je neophodno reagovati i kod nas. Nemamo luksuz da budemo izolovani, poručuju učesnici ovog panela.
Što se tiče regulative, postoji mnogo prostora za unapređenje. Potrebno je ubrzati procedure za dobijanje dozvola, poput olakšavanja sticanja statusa prozjumera i pojednostavljenja drugih administrativnih procesa.
Ugljenične emisije sve više poprimaju monetarnu vrednost, a njihova cena raste, što predstavlja trošak koji više ne možemo ignorisati. Naši partneri, kupci i finansijeri već uzimaju u obzir ove troškove prilikom poslovanja i obračuna.
Ignorisanje CBAM-a nije opcija; potrebno je iskoristiti ovu priliku za modernizaciju privrede, ulaganje u održive izvore energije i prilagođavanje globalnim trendovima. Samo proaktivnim pristupom možemo osigurati ekonomski rast i održivost u budućnosti.
SEE Energy 2024, biznis konferencija fokusirana na održive energetske tehnologije, odžrava se i danas u Master centru u Novom Sadu.
