Akcija praćenja divljih životinja, sprovedena pre izbijanja pandemije koronavirusa, koja se nastavila tokom uvođenja vanrednih mera u većini država sveta i još uvek traje, pokušava da istraži i ukaže na značaj takozvane antropauze, odnosno usporavanja ljudske aktivnosti na globalnom nivou i uticaj na ostala živa bića na planeti.
Primetno je da su mnoga mesta, naprasno opustela zbog zabrana okupljanja i uvođenja karantina, postala slobodan prostor za mnoge divlje životinje, koje su nesmetano šetale po gradovima.
Tim istraživača iz Velike Britanije koji se bavio ovim pitanjem uporedio je situaciju sa katastrofom u Černobilju. Nekoliko godina nakon što je zona bila evakuisana, naučnici su primetili da je broj životinja koje posredno zavise od ljudi, poput golubova i pacova, bio u padu, dok je divljih životinja – vukova, jelena i divljih svinja – bilo sve više.
Pročitajte još:
Iako napominju da ove naznake ne služe ukazivanju na neku vrstu odstranjivanja ljudi od prirode, ipak nam mogu pomoći u traganju za odgovarajućim rešenjima, poput eventualnih izmena u građenju puteva ili ekoturizmu. Takođe, važan odeljak u sklopu ovog istraživanja činile su hitne mere koje su naveli, neophodne kako bi naučnici mogli da imaju pristup i dozvolu u određenim predelima i tako uporede uticaj ljudskog kretanja, odnosno odsustva ljudi u pejzažima na razvoj flore i faune.
Studija je objavljena u časopisu „Nature Ecology and Evolution“.
