Velike klimatske promene kao što su visoke temperature, šumski požari, poplave i suše nanose velike i gotovo nepovratne štete planeti zemlji. Učesnici prvog samita UN o klimatskim promenama zaključili su da globalno zagrevanje predstavlja ozbiljnu pretnju, da što pre treba smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte i da do kraja veka moramo da ograničimo povećanje globalne temperature na 1,5 stepen.
“Naša dužnosti je jasna, moramo da zaštitimo ljude i zajednice koje su pogođene ekstremnim klimatskim promenama. Moramo se pripremiti za vreme koje nam dolazi”, rekao je Antonio Gutjeres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
Kako su naveli učesnici samita stanovnici svih zemalja sve više se suočavaju sa porastom temperature i ekstremnim vremenskim nepogodama i zbog toga je stanovništvo primoramo na migracije. To dovodi do toga da se u pojedinim zemljama sve više koriste gotovo istrošeni resursi i dolazi do sukoba.
“Svidelo se to vama ili ne, pitanje je kada, a ne da li će, vaša zemlja morati da se nosi sa bezbednosnim uticajima klimatskih promena”, rekao je Boris Džonson, premijer Velike Britanije.
Poseban osvrt dao je Dejvid Antenboro, čuveni TV ekolog, koji je naglasio da su klimatske promene najveća pretnja sa kojom se čovek trenutno suočava.
Pročitajte još:
“Ako nastavimo putem koji trenutno idemo, suočićemo se sa kolapsom svega što nam daje sigurnost. Povratka na staro nema, bez obzira šta sada radimo, a zbog klimatskih promena najsiromašnijima i najugroženijima sada će biti najteže. Ljudi širom sveta shvataju da ovo više nije pitanje koje će uticati na buduće generacije, već su rođeni oni koji će živeti sa posledicama naših postupaka”, naveo je Dejvid Antenboro.
Neophodno je da sve zemlje rade na tome da dostignu ciljeve Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, kako bi došlo do nekih pomaka na bolje. Odmah treba smanjiti emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, upotrebu fosilnih goriva, treba što više koristiti obnovljive izvore energije i zaštita životne sredine treba da bude na prvom mestu.