Podzemne vode predstavljaju dragulj planete, a sve više su eksploatisane i dodatno ugrožene klimatskim promenama i zagađenjem. Ne samo da su važne u kontekstu pijaće vode, već je nova studija oktrila koliko su značajne za održavanje površine tla.
Naučnici sa Instituta za istraživanje pustila (Desert Research Institute), istražili su kako iscrpljivanje podzemnih voda utiče na sleganje zemljišta i kolaps vodonosnog sloja. Poznat i kao akvifer, ovaj vodonosni sloj predstavlja geološku formaciju koja zadržava i prenosi podzemnu vodu. Ono se nalazi ispod površine zemlje i čine ga nepropusne ili slabo propusne stene, pesak, šljunak i druge materije koje zdržavaju vodu.
Pročitajte još:
- WWF: GODIŠNJA EKONOMSKA VREDNOST VODE I SLATKOVODNIH EKOSISTEMA IZNOSI 58 MILIJARDI AMERIČKIH DOLARA
- POZNATI PLIVAČ PONOVO ZAPLIVAO, OVOG PUTA REKOM, KAKO BI PODSTAKAO NJIHOVO OČUVANJE
- NEOPHODNA ULOGA PODZEMNIH VODA USRED KLIMATSKIH PROMENA
Istraživanje je pokazalo da se globalni kapacitet skladištenja akvifera smanjuje brzinom od oko 17 km3 godišnje, što je poređenja radi veličine 7.000 Velikih piramida u Gizi. Kada se jednom izgubi nema povratka, a time se smanjuje kapacitet vode koja može da se skladišti. Oko 75 odsto ovakvog sleganja dešava se upravo na obradivim površinama i urbanism područjima, navodi se na sajtu Instituta.
Sjedinjenje Države, Kina i Iran predstavljaju najveći deo globalnih gubitaka, kada je reč o skladištenju podzemnih voda. U nekim regionima godišnje dolazi do slaganja zemljišta i za više od pet centimetara. Kada je reč o našem kontinentu, podaci ukazuju da je u proseku reč o jednom centimetru godišnje. Iako se u Evropi dešavaju, kako kažu naučnici, niske stope sleganja, problem nije mali ako se u obzir uzmu klimatske promene.
Naime, osim što čak i jedan centimetar godišnje može da dovede do nastanka štete na infrastrukturi, veću opasnost čini za priobalna područja. Ranija naučna istraživanja pokazuju da je od 19. veka, nivo mora porastao za preko 20 centimetara, a treba uzeti u obzir da se ovaj porast ubrzava usled globalnom zagrevanja. Regioni uz obalu već se nalaze pod pretnjom nestanka u budućnosti, a sleganje tla dodatno ubrzava taj proces. Kako se navodi, ovo sve utiče dalje na kontaminaciju arsenom ali i prodor slane vode, što dodatno može da negativno utiče na kvalitet preostale podzemne vode.
Katarina Vuinac
