U Velikoj Britaniji se u poslednje vreme problematizuje pitanje niskog kvaliteta hrane iz uvoza.
Kako država ima u planu da poljoprivredu prilagodi borbi protiv klimatskih promena, te da hrana bude zdravija i za ljude i za okolinu, poljoprivrednici, aktivisti za zaštitu životne sredine i potrošačke grupe vrše pritisak na vladu da ne smanjuje standard prehrambrenih uvoznih proizvoda nakon Bregzita.
Politika uvoza hrane se promenila, ali kvalitet hrane mora ostati isti – u tome se slažu i proizvođači i potrošači. Ipak, određene uvezene namirnice, naročito iz Sjedinjenih Američkih Država, brine i poljoprivrednike i građane, a među njima su piletina, jaja i govedina u kojima ima hormonskih dodataka.
Ono što ih najviše muči jeste da, iako su na putu da postanu globalni lideri u poljoprivredi koja je prilagođena klimi, trgovinska politika spušta standarde za uvoz hrane, dok su nepromenjeni propisi kada je reč o domaćoj proizvodnji.
Ističe se da trgovinska politika treba da održava odgovornost prema prirodi i prema čoveku, te da teži zaštiti okruženja, kao i životinja u uzgoju, uz insistiranje na održivoj poljoprivredi i zdravijem načinu proizvodnje.
Dok je Velika Britanija bila članica Evropske unije, uvoz je bio ograničen udovoljavanjem strogim standardima kvaliteta hrane i higijene, dobrobiti životinja, kao i ekološkim standardima.
Ističe se da je važno da ovi standardi budu jasno naznačeni u zakonu, kako bi se obezbedila sigurnost potrošača, a i poljoprivrednika koji svoj rad usklađuju sa zahtevima visokog standarda kada je reč o proizvodnji hrane.
