Recimo da ste jednoga dana, dok vam je među prstima dogorevala poslednja cigareta, odlučili da se rešite svih loših navika i iz temelja promenite svoj stil života – jutarnju kafu zamenićete vitaminskim smutijem, redovna fizička aktivnost se podrazumeva, meditacija, hobi i boravak u prirodi su dobrodošli, a sve to, naravno, ne ide bez zdrave, organske hrane.
Sa terminom „organska hrana“ prvi put sam se susrela još kao dete, dok nam je u poseti bila jedna rođaka iz inostransva. Za šopsku salatu, koju smo joj ljubazno servirali, pitala je da li je organska, nakon čega je usledio neočekivani mini-seminar o zdravom načinu ishrane.
„Ova žena ne zna šta priča“, pomislila sam, „Pa nismo li u školi učili da je sva hrana organska, a da je, recimo, gvožđe neorgansko?“ Ubrzo se moj veo neznanja skinuo, pa sam razumevanje organske hrane proširila na „to je nešto zdravo“, a nakon jedne namenske posete supermarketu ne bih li videla tu „famoznu“ hranu, shvatila sam i da je „to nešto skupo!“
Organski biftek uz pečeni organski krompir, sa salatom od organskog paradajza i kriškom organskog hleba – voilà, organski ručak! Zvuči dobro, ali koliko košta ova ekstravagancija?
Iako i vrapci znaju da za organsku hranu morate imati pozamašan budžet, nije zgoreg da znate koliko pojedine namirnice u Srbiji tačno koštaju. Zato sledi jedno veoma grubo istraživanje koje vam može poslužiti kao orijenrir ukoliko ste ostali dosledni svojoj odluci da nikada više ne zapalite cigaretu niti da pojedete prskani paradajz. Sve brojke su dobijene kao srednja vrednost cena koje neznatno variraju na različitim prodajnim mestima sertifikovanih organskih proizvoda.
Prema analizi agrarnog analitičara Vojislava Stankovića, svaki građanin Srbije godišnje pojede oko 120 kilograma povrća, 106 kilograma hleba i peciva, 100 kilograma voća, 73 kg mleka i mlečnih proizvoda i 60 kilograma mesa.
Najviše se jede krompir jer ko ne voli musaku, pitu krompirušu (kako je zovu u mom kraju) i pomfrit? Ako ste jedni od onih koji mesečno pojedu 4 do 5 kilograma krompira, onda spremite oko 1.600 dinara, ili blizu 20.000 godišnje. Za jednu pristojnu činiju organske salate biće vam potrebno oko 750 dinara, a ručak za četvoročlanu porodicu koštaće vas oko dve crvene.
Uostalom, sve zavisi od vaših navika u ishrani, a na osnovu date tabele računicu možete izvesti i sami pa procenite da li se isplati hraniti se zdravo.
Verujem da bi za organsku trpezu svi rado seli jer niko ne voli kada naleti na plastičan paradajz ili jagode koje imaju ukus farbe, ali jedno su želje, a drugo mogućnosti. Prosečan stanovnik, uz brojna ustezanja i pažljivo praćenje akcija, na hranu potroši oko 30.000 dinara mesečno, a ako biste da se u vašem frižideru šarene samo organske đakonije, spremite barem još toliko.
Ipak, da ne bude da je ovaj blog neka anti-organska propaganda, ukoliko imate šansu da se hranite organski, učinite to. Organska hrana nije još jedna snobovska podvala 21. veka već možda jedini način da, u moru genetski modifikovane i pesticidima tretirane hrane, jedete zdravo.
Kompromis je uvek okej – recimo da polovinu, ili trećinu namirnica kupujete sa organskom oznakom, a možda najbolji savet koji imam za vas jeste da, ako vas je Bog već nagradio dvorištem – iskoristite ga! Posadite svaki raspoloživi centimetar zemljišta, prskajte biljke prirodnim sredstvima (kopriva je dobra protiv vaši), brižljivo ih gajite, pevajte im ako treba, ali ćete zato uživati u sopstvenoj organskoj hrani.
Milena Maglovski
