Koliko jaja je potrebno za jednu Švarcvald tortu, a koliko za četiri auto-gume?

Foto-ilustracija: Pixabay

Svi umešni poslastičari znaju da za biskvit za Švarcvald tortu treba 7 jaja. Ipak, otkud ona u automobilskim gumama?

Da li ste čuli za metaforu „vozi kao po jajima“ koja se upotrebljava za spore vozače? Ukoliko se nova naučna otkrića uspešno implementuju u auto-industriju, ona bi mogla da postane relikvija prošlosti – zato što bismo, bilo sporo, bilo brzo, zaista (a ne kao) vozili po jajima.

Istraživači sa Univerziteta u Ohaju, saveznoj američkoj državi, došli su do saznanja da kuhinjski otpad može da zameni čađ, naftni derivat koji se dugo koristi u fabrikama automobilskih guma ali do kojeg je sve teže doći. Dokazali su da bi ljuske jaja i kora paradajza mogle da budu odličan ekološki dodatak smeši za pravljenje guma i zamena za crni prah. Eko-gume američkih naučnika ispunjavaju sve industrijske standarde.

Rešenje do kojeg su došli pokazalo se dvojako korisnim: ne samo što su otpaci hrane postali resurs, već se, njihovom zaslugom, dobija jeftin a efikasan proizvod. Mešavina čađi i kora paradajza povećava otpornost gume, održavajući u isto vreme njenu elastičnost. Kako prvog sastojka ponestaje, istraživači nastoje da unaprede svoju ideju do tog nivoa da on u mešavini za gume bude potpuno nepotreban.

Foto-ilustracija: Pixabay

Novi pristup, ruku pod ruku sa razvijanjem „čistijeg“ pogona automobila, plod je napora naučnih krugova da pronađu zdraviju alternativu fosilnim gorivima. Proizvodnjom guma od jaja i paradajza smanjila bi se zavisnost država od uvoza nafte od drugih, a deponije bi bile „lišene“ tereta ljuski i kore, te bi čitav proces nastanka jedne auto-gume bio održiviji. Ostatke od pravljenja Švarcvald torte bismo, dakle, u budućnosti mogli da prosledimo Michelin-u koji bi od njih proizveo opremu za naše četvorotočkaše.

Prema navodima Američke agencije za zaštitu životne sredine, hrana čini petinu otpada na smetilištima. Pronalaženje načina da se ona upotrebi – ne samo da bi uštedelo prostor, već bi nam postalo i sredstvo borbe protiv klimatskih promena, zato što bakterije na deponijama hranu pretvaraju gasove staklene bašte.

Dok se gume od jaja i paradajza ne popularizuju, postoji mnogo drugih kreativnih opcija za iskorišćavanje ostataka hrane čijim upražnjavanjem bismo postali jedni od čuvara prirode, a pri tom ne bismo morali da izdvojimo hiljade evra na elektični auto. Evo nekih od njih.

Jaka jutarnja kafa Vama je dala energiju da odete na fakultet ili posao, a mogla bi da posluži i Vašim biljkama a da Vi ne budete uskraćeni ni za gutljaj. Ukoliko talog turske kafe umešate u baštensku zemlju, on će da pospeši rast Vašeg cveća. Pored toga, zaštitiće ga od štetočina kao što su mravi, puževi s kućicom i golaći. Ostatke kafe sa dna šolje (nakon što vam je drugarica potencijalno izgatala da li se sviđate simpatiji ili kada će plata) možete i da nanesete na krpu i iskoristite kao prirodni abraziv za čišćenje kuhinjskih površina. Efikasno ćete da uštedite pare koje biste inače potrošili na Cif.

Umesto da rasol iz tegle krastavčića prospete niz slivnik, upotrebite ga u prelivima za salatu umesto sirćeta, za marinadu za piletinu ili margaritu. Ili lečenje mamurluka.

Napravili ste kolač za čije pravljenje su Vam bila potrebna samo žumanca? Uživate u njegovom ukusu ali Vas pomalo nervira što će belanca da završe u kanti za smeće? Izlijte ih u kalupe za led i zamrznite. Možete da ih iskoristite za neku narednu poslasticu baš kao što biste i klasična „nezamrznuta“ belanca. Samo pazite da ih ne pomešate sa ledom i svoju limunadu ne rashladite jajima. Isti način čuvanja možete da upotrebite i za žumanca.

Bacajući koru banane, sebe lišavate njenih dragocenih svojstava za ulepšavanje (a ukoliko je bacite na ulici, demonstrirate svoju nebrigu za životnu sredinu i druge ljude koje dovodite u rizik da se okliznu). Trljanjem zuba njenom unutrašnjom stranom svakodnevno, kroz dve nedelje imaćete blistaviji osmeh.

Jelena Kozbašić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti