Navikli smo na naslove „Norveška rekorderka po broju prodatih elektromobila“ u ovo doba godine, međutim 2020. je nadmašila samu sebe. Od 141.412 automobila prodatih u godini iza nas u Norveškoj, čak 76.789 ima električni pogon. To je 54,3 odsto ukupne prodaje.
Ova skandinavska zemlja je prva na svetu u kojoj je u toku godine kupljeno više električnih automobila u odnosu na njihove prljave ekvivalente na dizel i benzin i hibride zajedno. Argument „Elektromobili i nisu toliko čista alternativa, od čega se pravi struja?“ u norveškom slučaju ne pije vodu s obzirom na to da je osnovica njihovogog elektroenergetskog sistema hidroenergija i da je čak 98 odsto električne energije zelenog porekla.
Norvežani su se tokom prošle godine najčešće odlučivali za četvorotočkaše na elektropogon sa baterijama koje je proizvela nemačka kompanija Folksvagen, na taj način potisnuvši nekada omiljenog elektroauto-proizvođača u zemlji, američkog Teslu.
Predvodnica zaokreta ka elektromobilnosti i održivosti uopšte neće se ovde zaustaviti. Norveška namerava da od 2025. godine zabrani prodaju automobilna na dizel i benzin. I u ovome će probiti led i biti planetarna pionirka!
Kako bi pripremila teren za sveobuhvatnu „elektrifikaciju“ voznog parka svog stanovništva, Norveška je uvela brojne podsticajne mere. Pojedinci čija prevozna sredstva pokreće struja oslobođeni su taksi na uvoz i kupovinu, kao poreza na dodatu vrednost i putarine. Povrh toga, mogu da se kreću saobraćajnim trakama za autobuse, imaju pravo na besplatan parking, a prevoz trajektima plaćaju duplo manje. Ovaj paket podrške čini ukupan trošak posedovanja elektromobila nižim u odnosu na izdatke koje imaju vlasnici konvencionalnih vozila.
Analitičari prognoziraju da će u 2021. godini udeo električnih vozila u prodaji biti viši od 65 odsto.
Da nije samo saobraćajni sektor predmet ozelenjavanja, već da je nordijska zemlja koja nije članica Evropske unije posvećena sveprožimajućoj borbi protiv klimatskih promena pokazuje to što se obavezala da će do 2030. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za najmanje 40 odsto u odnosu na 1990. godinu.
Ipak, ne treba smetnuti s uma da u svakom žitu ima kukolja. Veliki doprinos ekonomskoj moći ove zemlje i činjenici da njeni stanovnici mogu da priušte da se voze na struju, koja ogromnim delom potiče iz obnovljivih izvora, pruža eksploatacija i izvoz nafte i gasa.
