Podela na ekstroverte i introverte donekle se može odnositi i na pčele jer, dok jedne obožavaju metež u košnici, timski rad i njeno visočanstvo maticu (nešto poput idealnih kandidata za korporacije), duge preferiraju „solo“ život u nekoj rupici koja je taman tolika da pčeli garantuje apsolutnu privatnost.
Malo poznate solitarke ne prave med, ali to ih ne čini manje vrednim od medonosnih pčela. Štaviše, samo jedna jedinka ovih vrednih insekata u stanju je da opraši onoliko cvetova koliko 120 medonosnih pčela zajedno! (hmm, možda su ipak pčele samice idealni kandidati za korporacije)
Miroljubive, čupave i nadasve revnosne, pčele solitarke su uvek rado viđeni gosti svake bašte, livade i voćnjaka. Poljoprivrednici su zato razvili efikasnu i jednostavnu metodu ne bi li privukli i zadržali leteće vrednice nadomak svojih zasada – grade im „hotele“.
Investicije su minimalne – sve što vam je potrebno su trske ili cepanice na kojima ste prethodno izbušili rupice, a da li vaš hotel ima pet ili jednu zvezdicu, znaćete po tome koliko šupljina zaista ima goste.
Naravno, ne morate biti poljoprivrednik da bi se na vašem posedu nalazio jedan pčelinji hotel. U prodaji se mogu naći dekorativne kućice, nalik onima za ptice, koje će pružiti idealno utočište dragocenim oprašivačima i ukrasiti vašu baštu ili terasu.
Odnedavno su se na tržištu Velike Britanije pojavile i specijalne šupljikave cigle kompanije Green&Blue sa ciljem da modernu arhitekturu učine podobnijom za pčele samice kojih u ovoj ostrvskoj zemlji ima čak 267 vrsta.
Vešti majstori uvek će se postarati da zapuše i najmanju rupu na fasadi, ali ono što je za nas savršena zgrada, daleko je od savršenog za solitarne pčele. Gradske sredine postale su veoma negostoljubive za ove oprašivače, što zbog zagađenja i slabe vegetacije, što zbog nedovoljno mesta za gnežđenje.
Revolucionarne cigle trebalo bi da promene ovu sumornu sliku, a njihova primena u zgradarstvu uskoro bi mogla da postane obavezna. Grad Brajton predložio je novi zakon o planiranju i izgradnji prema kome bi sve nove zgrade morale da sadrže cigle sa rupicama, a imajući u vidu da su cigle prošle neophodne testove izdržljivosti, te da su dostupne u nekoliko veličina i boja, sprovođenje ovog zakona ne bi trebalo da predstavlja problem.
Naravno, nije dovoljno pčelama obezbediti mesto za život, a ne postarati se da u blizini imaju dovoljno hrane, pa je tako ozelenjavanje gradskih površina još jedna važna mera za očivanje biodiverziteta u Velikoj Britaniji.
Iako sam ubeđena da je ovim „introvertnim“ pčelama ipak lepše na nekoj mirnoj livadi nego u gradskoj vrevi, svaki napor da se priroda dovede u urbane sredine je zlata vredan.
Milena Maglovski
