Zeleni klimatski fond (GCF) odobrio je za BiH bespovratna sredstva u iznosu od 2,4 miliona dolara, ili 3,8 miliona KM, za izradu sektorskih strategija adaptacije na klimatske promene u naredne tri godine – potvrdili su predstavnici UNDP-a na sastanku s ministrom za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenkom Golić.
Reč je o sredstvima o kojima je Golić, kao kontakt osoba za Okvirnu konvenciju UN-a o klimatskim promenama za BiH, pregovarala na Konferenciji stranaka Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, koja je održana u novembru prošle godine u Bonu.
Regionalna savetnica UNDP-a sa sedištem u Istanbulu Natalija Olofinskaja je istakla da je odobravanje bespovratnih sredstava Zelenog klimatskog fonda za još jedan projekat, osim sredstava koja su dodeljena za projekat energetske efikasnosti 2017. godine, veliki uspeh i rezultat dobre saradnje između ovog ministarstva i UNDP.
Na sastanku je dogovoreno da Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske, kao kontakt institucija za Okvirnu konvenciju UN-a o klimatskim promenama za BiH, i UNDP zajednički rade na pripremi još jednog projektnog predloga, koji će se odnositi na unapređenje otpornosti na ekstremne događaje prouzrokovane klimatskim promenama. Sa predlogom projekta će se aplicirati kod Zelenog klimatskog fonda za bespovratna sredstva u iznosu od 10 do 15 miliona dolara, saopšteno je iz Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju.
Golić je rekla da su ekstremni klimatski događaji, poput poplava i suša sve češći u Republici Srpskoj i BiH i podsetila da je samo u zadnjih 10 godina zabeleženo pet devastirajućih poplavnih događaja, kao i da je poslednja poplava, iz 2014. godine prouzrokovala, na prostoru cele BiH štetu od 4 milijarde KM ili 15 odsto BDP, i što je najtragičnije – ljudske žrtve. Promene temperature nose sa sobom i promene rasporeda padavina, što znači da se ubuduće može očekivati češća pojava ekstremnih poplavnih događaja. Ovaj projekat će omogućiti da se ove pojave adekvatno prate, te da se na osnovu pravih informacija realizuju adekvatne mere prilagođavanja ekstremnim poplavnim događajima, te da se smanje štete u sektorima najosetljivijim na poplave, kao što su poljoprivreda i hidroenergetski sektor, rekla je Golićeva.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
