Beograd je jedna od retkih evropskih metropola koja kanalizaciju direktno izliva u reke. U Srbiji je tek nešto više od 60 odsto domaćinstava priključeno na kanalizaciju. Trećina gradskih vodovoda nema ispravnu vodu za piće, a samo osam procenata komunalnih voda se prečisti. Zemlje Evropske unije prečišćavaju više od 80 odsto otpadnih voda.
Sava i Dunav jesu velike reke i, kažu stručnjaci, mogu mnogo toga da „progutaju“. Konstantin Ilijević, docent na Hemijskom fakultetu, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao je da, kada je zagađenje reka u pitanju, uvek postoji opasnost po životinjski biljni svet. Ta opasnost je posebno velika kada su sušni periodi i kada se reke povlače, a kanalizacija se izliva u njih.
„Mi imamo sreće što su Dunav i Sava reke veoma velikog obima, tako da imaju veliki puferski kapacitet, i mogu da apsorbuju veliku količinu zagađenja. Ono što je problem je što se u letnjim mesecima menjaju uslovi koji vladaju tim rekama. S jedne strane imamo povišene temperature, i te povišene temperature onda ubrzavaju i neke procese. Smanjuju količinu kiseonika koju voda prirodno može da rastvori, što onda izaziva dodatno opterećenje na živi svet, ali pokreće čitavu jednu seriju veoma nepovoljnih procesa koji dodatno komplikuju situaciju, i izazivaju masovna uginuća“, rekao je Ilijević.
Pročitajte još:
- Od 2026: Srbija prelazi na strože upravljanje otpadnim vodama
- U Beču iz otpada proizvode struju, u Srbiji flaše završavaju u rekama
- Reciklažom elektronskog otpada do retkih metala
Krajem jula u kanalu reke Vizelj, što je pritoka Dunava, desilo se masovno uginuće riba.
„Vi imate veliku količinu različitih organskih supstanci, nutrijenata i tako dalje, a to uopšte ne moraju da budu toksične supstance, i zapravo, mnogi od tih materija su na neki način, što su za nas vitamini, to je za živi svet takođe nešto što je neophodno. Međutim, oni u ovim uslovima dovode do bujanja živog sveta. Gde imate bujanje, imate veću količinu organske materije koje se vremenom raspada. To raspadanje onda izaziva u prirodi različite toksine, oslobađanje toksina i nepovoljne uslove koje mogu da imaju fatalne posledice“, objasnio je gost Beogradske hronike.
Grad veličine Beograda ima ogromnu količinu komunalnih voda i osim fekalija, tu je i ogromna količina ostataka koje ljudski organizam oslobođa usled upotrebe nekih lekova, kao što je diklofen, hormona… Sve to može da utiče na određene organizme. Neke vrste riba imaju probleme zbog hormona iz kanalizacionih voda.
„U pitanju je jedan izuzetno veliki problem koji očigledno zahteva izuzetno veliku volju da bi se rešio“, kaže Ilijević o pitanju prečišćivanju voda, i dodaje: „U suštini, u rešavanju komunalnih problema najčešće ne leže neke velike pare, ali, opet, očigledno da je nama problem da taj problem rešimo… Onda možda jeste rešenje da se uključi neki privatnik koji će prosto, putem nekog javnog, javno-privatnog partnerstva, da pogura to, da tako kažemo, kao što je bio slučaj sa gradskom spalionicom u Vinči“.
Izvor: RTS
