Nedaleko od Sombora, idiličnog vojvođanskog grada, nalazi se naselje Stapar u kom su na placu od samo šest ari, svojom ljubavlju Srđan i Vesna stvorili divnu šestočlanu porodicu, ali i nadu da u Srbiji može da zaživi održivo poljoprivredno preduzetništvo. O njihovoj priči, koja je ozvaničena 2015. godine osnivanjem poljoprivrednog gazdinstva „Vesna Radin”, razgovarali smo sa Srđanom Radin.
U želji da proizvedu zdravo i ukusno voće i povrće dugotrajne svežine i baveći se istraživanjem načina na koji to mogu da ostvare, došli su do zaključka da je potrebno da se okrenu nekim modernijim vidovima ekološke proizvodnje. To ih je 2014. godine dovelo do akvaponije.
Ako vam značenje samog termina nije blisko, Srđan Radin spremno daje upečatljivu definiciju. Akvaponija je tiha ekološka revolucija u proizvodnji zdrave i sveže hrane.
U FOKUSU:
- BRZO I LAKO DO NAJBLIŽEG PUNJAČA U MREŽI
- STUBOVI PODRŠKE ZA PRIVREDNA DRUŠTVA U VREME ENERGETSKE KRIZE
- ZELENE INVESTICIJE ZA SVETLU BUDUĆNOST
„Obradom poljoprivrednog zemljišta emituju se velike količine ugljen-dioksida, dok akvaponski sistem omogućava da se biljke uzgajaju bez upotrebe zemljišta. Nezahtevajući veliku površinu za uzgoj, niti zemljište, akvaponija pruža mogućnost uzgajanja biljaka čak i u urbanim sredinama, na krovovima zgrada, pa i u restoranima u okviru malih, strogo kontrolisanih prostora. Na ovaj način, smanjuju se potrebe za dužim transportnim rutama, što dovodi i do smanjenja štetnih emisija iz ovog izvora”, objašnjava Srđan.
U ovakvom sistemu biljke rastu šest puta brže i to na malim uzgojnim površinama, a potrošnja vode je za 90 odsto manja nego u tradicionalnoj poljoprivredi. To je moguće zahvaljući sistemu u okviru kog se istovremeno uzgajaju biljke i riba.
„Voda se upumpava iz rezervoara sa ribom u rezervoar za uzgoj biljaka. U kružnom ciklusu voda curi preko šljunka, perlita ili hidroton kuglica, zatim prolazi pored korena biljaka i drenira se nazad u rezervoar sa ribom. Zajednička saradnja riba i biljaka čini ovaj sistem jedinstvenim. Brži rast biljaka moguć je zbog prirodno uspostavljenog đubriva u vodi. Ribe imaju ulogu najbržeg konvertora biljnog proteina, što omogućava biljkama da iz vode izvlače hranljive materije i da istovremeno prečišćavaju vodu za ribe”, obrazlaže Srđan čitav proces i dodaje da je ovo đubrivo od hladnokrvne ribe koja ne nosi ešerihiju koli ili salmonelu za razliku od đubriva nastalih od toplokrvnih životinja. Osim toga, zahvaljujući cirkulaciji vode koja ne zahteva da se menja, ovaj resurs se štedi u velikoj količini.
Ovakvim načinom poljoprivrede može se proizvesti 50 kilograma ribe i stotine kilograma povrća u periodu od šest meseci, u prostoru čije su dizmenzije svega osam puta četiri metara.
Tekst priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST
