Srbija pred vratima nuklearne ere: šta bi donelo učešće u projektu „Pakš 2“

09.02.2026

Mađarska je zvanično započela izgradnju novih reaktora nuklearne elektrane „Pakš 2“, projekta koji se smatra jednim od ključnih za energetsku budućnost regiona. Srbija razmatra mogućnost kupovine udela od 5 do 10 odsto, što bi bio prvi konkretan korak ka povratku u nuklearnu energiju posle više od tri decenije.

Izlivanjem prvog betona početkom februara „Pakš 2“ je iz faze pripreme prešao u status objekta u izgradnji. Mađarski zvaničnici taj projekat vide kao simbol energetskog suvereniteta i dugoročne stabilnosti, jer životni vek nuklearke iznosi najmanje 60 godina, sa mogućnošću produženja. Prema ocenama stručnjaka, stabilna proizvodnja struje u jednoj članici Evropske unije znači i veću sigurnost za ceo region.

Ružica Vranjković, novinarka RTS-a koja prati energetiku, podseća da je Srbija više puta javno iskazala interesovanje za udeo u tom projektu.

„Naši zvaničnici su više puta potvrdili da Srbija razmatra udeo od 5 do 10 odsto. To bi za nas značilo mnogo – ne samo u pogledu energetske sigurnosti, već i u razvoju kadrova i pristupu savremenim tehnologijama“, ističe Vranjkovićeva.

Predvorje nuklearne porodice

Direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Slavko Dimović smatra da bi ulazak Srbije u vlasničku strukturu „Pakša 2“ imao pre svega strateški i psihološki značaj.

„Kupovina 5 ili 10 odsto jeste dobar, ali apsolutno nedovoljan korak ka energetskoj suverenosti. To je, međutim, ulazak u takozvano predvorje nuklearne porodice – ubrzano formiranje kadrovske baze i ozbiljniju komunikaciju sa javnošću“, naglašava Dimović.

On dodaje da Srbiji dugoročno nisu potrebna samo ulaganja u postojeće projekte u regionu već i izgradnja sopstvenih kapaciteta.

Pročitajte još:

Počelo betoniranje temelja za Pakš II

„Srbiji su potrebna najmanje dva konvencionalna nuklearna reaktora, kao i mali modularni reaktori. Kupovina udela u Pakšu ne sme da isključi gradnju na sopstvenoj teritoriji – te dve stvari moraju da idu paralelno“, kaže Dimović.

„Pakš 2“ gradi ruski „Rosatom“, po principu „ključ u ruke“, ali će u tehnološkom procesu učestvovati i francuski partner. Reč je o reaktorima najnovije generacije sa unapređenim sistemima bezbednosti.

„Današnji reaktori projektovani su tako da se iskustva iz Černobilja i Fukušime nikada ne ponove. Radijaciona sigurnost i nuklearna bezbednost su na najvišem nivou“, objašnjava Dimović.

On naglašava da je za Srbiju ključno da sarađuje sa svim zemljama koje imaju razvijeno nuklearno znanje – od Francuske, sa kojom je već potpisan memorandum, do drugih evropskih partnera.

Društvena prihvatljivost ključ uspeha nuklearnog programa

Jedan od argumenata u prilog nuklearnoj energiji jeste stabilna i kontinuirana proizvodnja, nezavisna od vremenskih uslova. Prema rečima Ružice Vranjković, Mađarska se već danas hvali jednom od najnižih cena struje u Evropi.

„Nuklearke rade 24 sata dnevno i obezbeđuju baznu energiju. Obnovljivi izvori su neophodni, ali bez nuklearne energije teško je odgovoriti na rastuće potrebe, od industrije do razvoja veštačke inteligencije“, ističe Vranjkovićeva.

Dimović dodaje da je ključ uspeha svakog nuklearnog programa društvena prihvatljivost.

„Kadrovi, tehnologija i novac su neophodni, ali bez podrške javnosti projekat ne može da zaživi. Naš zadatak je da taj proces učinimo transparentnim i razumljivim“, naglašava direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“.

Ukoliko odluka o učešću u „Pakšu 2“ bude doneta, Srbija bi posle više od 35 godina napravila prvi konkretan korak ka povratku u nuklearnu energiju – kao deo šire strategije obezbeđivanja stabilnog i povoljnog snabdevanja električnom energijom.

Izvor: RTS

IEA: Polovina svetske struje do 2030. iz OIE i nuklearne energije

07.02.2026

eko , oie — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Udeo obnovljivih izvora energije i nuklearne energije u svetskom energetskom miksu porašće na 50 odsto do kraja ove decenije, navodi se u novom godišnjem izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA) Električna energija 2026. Kako globalna potražnja za energijom bude nastavila da raste prosečno više od 3,5 odsto godišnje, očekuje se da će električni sektor predvoditi tranziciju zahvaljujući širenju solara, vetra, nuklearki i prirodnog gasa.

Glavni pokretači su industrijska elektrifikacija, ubrzano usvajanje električnih vozila, veća upotreba klimatizacije, kao i rast data centara i veštačke inteligencije. I dok zemlje u razvoju ostaju ključni motori rasta, izveštaj ukazuje da će i razvijene ekonomije – posle 15 godina stagnacije – doprineti oko petini ukupnog povećanja potražnje za električnom energijom.

Solarna energija beleži istorijski zamah: globalna proizvodnja iz obnovljivih izvora već je praktično izjednačena s proizvodnjom iz uglja tokom 2025. godine, a sada je u procesu njenog prestizanja. Nuklearna energija takođe postiže rekordne nivoe proizvodnje. Do 2030. godine obnovljivi izvori i nuklearna energija zajedno će činiti polovinu svetske električne energije, u poređenju sa 42 odsto danas.

Uloga prirodnog gasa nastaviće da jača, posebno u SAD i na Bliskom istoku, dok će udeo uglja postepeno opadati i vratiti se na nivoe iz 2021. godine. Uprkos rastu potrošnje, emisije CO₂ iz proizvodnje električne energije do 2030. godine ostaće približno nepromenjene zahvaljujući širenju izvora sa niskim emisijama.

Pročitajte još:

IEA ističe da će globalni elektroenergetski sistemi morati da prođu kroz ubrzanu modernizaciju. Trenutno više od 2.500 GW projekata – uključujući obnovljive izvore, baterijska skladišta i data centre – čeka na priključenje na mrežu širom sveta. Primena naprednih mrežnih tehnologija i regulatorne reforme mogle bi omogućiti integraciju čak 1.600 GW ovih projekata u bliskoj budućnosti.

Izveštaj naglašava i snažan porast instalacija baterijskih skladišta, posebno u regionima kao što su Kalifornija, Nemačka, Teksas, Južna Australija i Ujedinjeno Kraljevstvo, gde baterije postaju ključni izvor kratkoročne fleksibilnosti.

Pristupačnost električne energije ostaje rastući izazov: cene su u mnogim zemljama rasle brže od prihoda domaćinstava, što dodatno opterećuje industriju i privredu. Zato sve više država uvodi politike i regulatorne modele koji treba da omoguće ulaganja, veću efikasnost i fleksibilno korišćenje infrastrukture.

IEA zaključuje da će modernizacija mreža, jačanje fizičke i digitalne zaštite infrastrukture i unapređenje fleksibilnosti sistema biti ključni kako bi se odgovorilo na rizike koje donose ekstremni vremenski događaji, starenje mreža i sve češće sajber pretnje.

Energetski portal

Kompanija CEEFOR unapredila poslovanje sa još dva iso sertifikata

07.02.2026

U savremenom poslovnom okruženju poverenje klijenata, partnera i zajednice ne zasniva se samo na postignutim rezultatima već i na načinu na koji kompanija do njih dolazi. Od kompanija se danas očekuje mnogo više – doslednost u kvalitetu i bezbednosti, odgovoran odnos prema životnoj sredini i jasno pokazana posvećenost društvenoj odgovornosti.

Kompanija CEEFOR sa ponosom ističe da je nakon prethodna tri dobijena sertifikata od strane sertifikacionog tela TMS (9001:2015; 14001:2015; 45001:2018), ovog puta dobila još dva ISO sertifikata – 50001:2018 i 27001:2022. Međunarodni ISO standardi predstavljaju okvir kojim se određeni principi poslovanja prepoznaju i potvrđuju. Oni su globalni jezik kvaliteta i pouzdanosti, skrojeni od strane stručnjaka iz celog sveta, kao i od strane proizvođača, dobavljača, korisnika i profesionalnih udruženja koji poznaju potrebe industrije i tržišta.

ISO 50001:2018

Jedan od dva dobijena sertifikata – ISO 50001:2018 – postavlja međunarodne standarde za organizacije koje žele da poboljšaju energetsku efikasnost i smanje potrošnju energije. Njegova primena omogućava kompanijama da sistematski prate kako koriste energiju, identifikuju gubitke i potom uvode mere koje donose uštede. Time se ne postižu samo direktni finansijski efekti kroz smanjenje troškova, iako je i to jedan od dobitaka, već se postiže i značajan doprinos zaštiti životne sredine. Dakle, sertifikat usmerava i pomaže da se poslovanje uskladi sa propisima i pokaže odgovornost prema održivom razvoju.

U FOKUSU:

ISO 27001:2022

Drugi standard jeste ISO 27001:2022, koji definiše okvire i najbolje prakse za zaštitu informacija i upravljanje rizicima u vezi sa bezbednošću podataka. Sertifikat potvrđuje da organizacija sprovodi jasne procedure kako bi očuvala poverljivost, integritet i dostupnost informacija kojima raspolaže. To podrazumeva širok spektar mera – od tehničkih rešenja protiv sajber napada, preko pravila za kontrolu pristupa, do planova za reagovanje na bezbednosne incidente.

Standard je sve važniji u eri u kojoj živimo, jer klijentima i partnerima uliva poverenje da se njihovi podaci obrađuju odgovorno i u skladu sa međunarodnim propisima, poput GDPR-a (General Data Protection Regulation), tačnije u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka Evropske unije. Na taj način, ISO 27001 predstavlja ključnu osnovu za stabilno i sigurno poslovanje u visokodigitalizovanom društvu. Kako je istakao rukovodilac sektora za tehničku administraciju i glavni projektant u kompaniji CEEFOR Miloš Saleta, TMS će redovno pratiti sprovođenje procedura i svake godine vršiti kontrolne provere, a nakon treće godine vršiti i obnovu sertifikata.

– Sertifikati nisu samo potvrda da radimo po najvišim standardima već su i svojevrsna obaveza da u tome istrajemo, u čemu nam pomaže i redovna provera od strane sertifikacionog tela – naglasio je Miloš Saleta.

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), osnovana 1947. godine, danas okuplja više od 170 članova u svetu. Članovi ISO-a su nacionalne organizacije za standardizaciju i u svakoj zemlji postoji samo jedan predstavnik. Svaka od tih organizacija zastupa ISO na nacionalnom nivou. Postoje tri kategorije članstva, a svaka od njih donosi različit nivo prava, pristupa i uticaja unutar same organizacije.

Standardi obuhvataju različite oblasti poslovanja i nude kompanijama okvir zasnovan na globalno priznatim smernicama i najboljim praksama. Jedna od vrlo važnih vrednosti ISO sertifikata jeste i usklađenost sa zakonskim propisima različitih zemalja, čime se smanjuje rizik od potencijalnih kazni i pravnih nesigurnosti. Istovremeno, posvećenost ovim standardima doprinosi jačanju ugleda svake pojedinačne organizacije. Sticanjem ISO sertifikata kompanija CEEFOR jasno pokazuje na kojim vrednostima zasniva svoj dalji razvoj.

Priredila: Milica Vučković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Tresibaba dobija najveći solarni park u Srbiji – investicija od 200 miliona evra

07.02.2026

novo, solarni paneli, solarna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (ryan-searle)

Na području Tresibabe uskoro počinje realizacija projekta koji će, po svemu sudeći, obeležiti novu energetsku i razvojnu stranicu opštine Knjaževac. Reč je o izgradnji najvećeg solarnog parka u Srbiji, instalisane snage čak 170 megavata, iza kojeg stoji kineska kompanija „GCL”, u Srbiji registrovana: CENTRAL EUROPE ENERGY COMPANY” DOO.

Ova investicija donosi proizvodnju čiste i bezbedne električne energije, ali i snažan ekonomski podstrek opštini.

Prema rečima predsednika opštine Knjaževac Milana Đokića, u pitanju je najveća investicija u istoriji opštine, procenjena na oko 200 miliona evra.

Posebno je značajno što je za projekat zakupljeno 270 hektara državnog zemljišta najnižeg kvaliteta, u skladu sa zakonskim propisima koji predviđaju korišćenje parcela od pete kategorije naviše. Na taj način poljoprivredno vrednije zemljište ostaje sačuvano, dok se prostor koji do sada nije imao značajniju upotrebnu vrednost stavlja u funkciju razvoja.

Pročitajte još:

Kompanija „GCL” će za zakup plaćati 1.050 evra po hektaru godišnje, što predstavlja ozbiljan prihod i za državu i za lokalnu samoupravu. Od tog iznosa 40 odsto pripada opštini Knjaževac, dok 60 odsto ide u republički budžet. Time se stvaraju uslovi za nova ulaganja u infrastrukturu, javne usluge i unapređenje kvaliteta života građana.

Osim finansijskog efekta, projekat donosi i nova radna mesta. Tokom izgradnje biće angažovan veći broj radnika različitih profila, dok će i nakon puštanja parka u rad postojati potreba za zaposlenima na održavanju i upravljanju postrojenjem.

Predsednik opštine Milan Đokić ističe da je dolazak ovako velikog investitora potvrda da Knjaževac postaje prepoznat kao sredina pogodna za ozbiljne razvojne projekte.

Solarni park na Tresibabi tako neće biti samo energetsko postrojenje, već i simbol modernog razvoja – spoj ekologije, investicija i dugoročne koristi za građane čitavog kraja.

Izvor: Knjaževačke.rs

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je 5. februara u Abu Dabiju sa rukovodstvom kompanije ADNOC o mogućoj budućoj saradnji u naftnom sektoru Srbije, sa fokusom na vlasničke promene u NIS-u.

Prema informacijama sa sastanka, u toku su poodmakli pregovori između MOL-a i ADNOC-a o kupovini udela Gaspromnjefta u NIS-u. U razmatranom modelu, zajednička kompanija MOL-a i ADNOC-a bila bi većinski vlasnik NIS-a, a emiratska strana imala bi većinski udeo u toj zajedničkoj kompaniji.

Jedna od ključnih tema bila je i budućnost rafinerije u Pančevu. Sagovornici su, kako je navedeno, istakli cilj da rafinerija nastavi rad i da se kapaciteti dalje razvijaju u skladu sa potrebama tržišta.

Na sastanku je otvoreno i pitanje kupovine dodatnih pet odsto udela Srbije u NIS-u, uz poruku da će se dijalog nastaviti u konstruktivnom i transparentnom formatu.

Pročitajte još:

Ministarka je navela da je završetak dubinske analize poslovanja, u vezi sa kupovinom ruskog vlasničkog udela, planiran do kraja februara. Time bi se, prema najavama, stvorili uslovi da se kupoprodajni ugovor eventualno potpiše u martu, u okviru roka koji ističe 24. marta. Za realizaciju transakcije potrebno je odobrenje Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC), što je važan uslov za dalji status sankcija prema NIS-u.

Istakla je da bi u budućnosti MOL upravljao Naftnom industrijom Srbije kao većinski akcionar u zajedničkoj kompaniji sa ADNOK-om, dok će kompanija iz UAE biti prisutna u organima upravljanja.

Na marginama Svetskog samita vlada ministarka je razgovarala i sa direktorom Masdara Mohamedom Al Ramahijem o mogućnostima širenja saradnje te kompanije sa Elektroprivredom Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije.

Pročitajte još:

Predvorje nuklearne porodice

Pročitajte još:

Društvena prihvatljivost ključ uspeha nuklearnog programa

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM