Home Blog Page 2

Zagađen vazduh je opasniji po zdravlje nego što smo mislili

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Poznato je da udisanje zagađenog vazduha može izazvati respiratorne i kardio-vaskularne bolesti, no manje je poznato da aerozagađenje može biti povezano i sa kožnim problemima.

Nova studija, objavljena u časopisu PLOS ONE, otkrila je vezu između zagađenja vazduha i veće verovatnoće pojave ekcema kod ljudi koji žive u područjima sa višim nivoima finih čestica (PM 2,5). Istraživanje, koje je sproveo tim sa Medicinskog fakulteta Jejla, obuhvatilo je podatke 286.862 odrasle osobe iz američkog programa All of Us.

Rezultati su pokazali da je 4,4 odsto učesnika (12.695 osoba) imalo dijagnozu ekcema. Ljudi iz oblasti sa višim prosečnim nivoima PM 2,5 u vazduhu imali su više nego dvostruko veće šanse za pojavu ekcema. Analize su takođe uzimale u obzir demografske podatke i pušački status ispitanika, što je dodatno potvrdilo vezu između zagađenja i ovog zdravstvenog problema.

Autori ističu da čestice PM 2,5 verovatno utiču na rizik od ekcema kroz poremećaje imunog sistema, naglašavajući važnost smanjenja zagađenja vazduha kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi.

Pročitajte još:

Kakav je kvalitet vazduha u regionu?

Kao i ranijih godina, sa hladnijim danima dolazi i sve izraženije zagađenje vazduha jer se većina domaćinstava, posebno na Balkanu, i dalje greje na fosilna goriva.

Prema podacima sa sajta IQAir, Sarajevo je danas drugi grad u svetu po zagađenosti vazduha sa indeksom hvaliteta vazduha 183, što ga svrstava u kategoriju „nezdrav“. Na prvom mestu je Delhi gde je vazduh opasan po zdravlje, sa indeksom kvaliteta vazduha od čak 388, dok se Lahor u Pakistanu nalazi na trećem mestu sa indeksom kvaliteta od 170.

U Beogradu je vazduh trenutno umerenog kvaliteta, kao i u većem delu centralne Srbije, premda je u pojedinim gradovima vazduh nezdrav. Šabac, Novi Sad, Čačak, Beočin, Kosjerić i Stara Pazova neki su od gradova koji se trenutno nalaze „u crvenom“ što znači da vazduh može dovesti do pogoršanja simptoma i intenziteta bolesti kod osoba sa srčanim i respiratornim oboljenjima, poput astme. Ostale osobe takođe mogu početi da osećaju negativne efekte zagađenja na zdravlje.

Zagreb, Sofija, Bratislava i Podgorica trenutno imaju vazduh umerenog kvaliteta.

Milena Maglovski

Energetske inicijative u okviru COP29 – šta nam donose?

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024 (COP29) značajnu pažnju usmerava na energetiku, kao jednu od ključnih oblasti u borbi protiv klimatskih promena.

Zbog toga je predsedništvo COP29 zvanično pokrenulo tri energetske inicijative, pozivajući zainteresovane strane da pruže podršku. Kroz njih se iskazuju napori koje predsedništvo ulaže u unapređenje rezultata prvog Globalnog pregleda napretka u oblasti obnovljive energije i vodonika.

Globalni sporazum o skladištenju energije i mrežama COP29 predstavlja prvu inicijativu u okviru koje su se potpisnici obavezali na kolektivni cilj da postave 1.500 GW kapaciteta za skladištenje energije do 2030. godine. To je šest puta više kapaciteta od onog iz 2022. godine. Pored toga, ona uključuje i obavezu da se dodaju nove ili rekonstruišu postojeće mreže, i to 25 miliona kilometara mreže do 2030. godine, uz priznavanje da je potrebno dodati još 65 miliona kilometara do 2040.

Sporazum o zelenim energetskim zonama i koridorima COP29 podrazumeva da se potpisnici obavezuju na promociju zelenih energetskih zona i koridora kako bi se obnovljivi izvori energije povezali sa najugroženijim zajednicama. To uključuje razvoj većih unutarsektorskih i međuregionalnih povezanih elektroenergetskih mreža koje omogućavaju isplativ i siguran prenos električne energije na velikim udaljenostima.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Deklaracija o vodoniku COP29 odnosi se na povećanje proizvodnje obnovljivog, čistog i niskoemisionog vodonika. Takođe, reč je i o ubrzanju dekarbonizacije trenutne proizvodnje vodonika iz fosilnih goriva. Kao cilj postavljeno je značajno povećanje proizvodnje zelenog vodonika sa trenutnih milion tona godišnje, ali i smanjenje 96 miliona tona vodonika koji se trenutno proizvodi iz fosilnih goriva.

Frančesko La Kamera, generalni direktor Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), podsetio je na globalni cilj utrostručenja kapaciteta obnovljive energije do 2030. godine, koji je dogovoren na prošlogodišnjem COP28. Prema njegovim rečima, za postizanje tog cilja nije dovoljno da se samo poveća proizvodnja obnovljive energije, već i da se prevaziđu izazovi u vezi sa povezivanjem obnovljivih izvora sa mrežama. Kako je istakao, skladištenje energije, širenje mreža i značajne investicije ključni su faktori.

Pročitajte još:

Još jednu podršku razvoju obnovljivog vodonika predstavlja i obećanje predstavnika međunarodnih i nacionalnih razvojnih finansijskih institucija da će pružiti podršku inicijativi 10 GW Lighthouse. Inicijativa je postavila kao cilj saradnju na razvoju projekata obnovljivog vodonika kapaciteta između 100 MW i 1 GW u zemljama u razvoju i zemljama u nastajanju, do faze donošenja konačne investicione odluke (FID) do 2030. godine, navodi se na zvaničnom sajtu COP29.

IRENA i Ministarstvo energetike Azerbejdžana pokrenuli su zvanično i Partnerstvo za ubrzanje obnovljivih izvora energije u Centralnoj Aziji (APRECA), sa ciljem da se ubrzaju ulaganja i unapredi međuregionalna povezanost kako bi se ubrzala primena obnovljivih izvora energije, podstakla zelena industrijalizacija i maksimizirale socioekonomske koristi u regionu.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), zajedno sa Azijskom razvojnom bankom (ADB) i Azijskom infrastrukturnom investicionom bankom (AIIB), najavila je značajnu investiciju za solarne projekte u Azerbejdžanu. Naime, svaka od navedenih banki, uložiće po 160 miliona dolara za izgradnju dve solarne elektrane, ukupnog kapaciteta od 760 MW.

Katarina Vuinac

Izveštaj iz senke Koalicije 27-„Godine prolaze, mi stojimo”

Foto: Koalicija 27

Koalicija 27 predstavila je novi Izveštaj iz senke u kome je, između ostalog, analizirala finansijska ulaganja za životnu sredinu u periodu od otvaranja pristupnih pregovora Srbije sa EU od 2014. do 2023. godine. Jesmo li danas, bliži ili dalji EU i koliko smo kao država odmakli od 2014. godine do danas? 

Ovogodišnji Izveštaj nosi naziv Godine prolaze, mi stojimo, jer je to ujedno i ocena koju Koalicija 27 daje napretku u Poglavlju 27: Životna sredina i klimatske promene tokom prethodne decenije. Novina ovogodišnjeg Izveštaja iz senke jeste ta da, pored toga što se bavi ključnim događajima u oblasti životne sredine i klimatskih promena, pruža i odgovor na pitanje koliko je Srbija od otvaranja pregovora uložila u zaštitu životne sredine?

Foto: Koalicija 27

Tokom prve panel diskusije članice Koalicije 27 pružile su odgovore na pitanja o tome šta se u Srbiji značajno događalo u usklađivanju sa zakonodavstvom EU u poglavlju 27 i razvoju pravnog okvira koji uređuje klimatske promene, horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha, hemikalije, upravljanje vodama, šumarstvo, zaštitu prirode, buku i  upravljanje otpadom. Dugi panel bio je posvećen ulaganjima u zaštitu životne sredine u periodu 2014 – 2023: Malo para, malo muzike. U Nacionalnoj strategiji za aproksimaciju u oblasti životne sredine za Republiku Srbiju iz 2011. godine je procenjeno da će nam za potpuno usklađivanje sa standardima EU biti potrebno oko 10,6 milijardi evra do 2030. godine. 

Analize pokazuje da je u prethodnoj deceniji država u životnu sredinu uložila tek oko 30 odsto sredstava koje je planirala da uloži u Nacionalnoj strategiji Republike Srbije za aproksimaciju (NEAS) u oblasti zaštite životne sredine, a samo 20 odsto u investicije u infrastrukturu. To je daleko ispod nivoa ulaganja potrebnog da bi se postigao značajan napredak u oblasti zaštite životne sredine. 

Koalicija 27 naglašava i da je ovaj dokument donet 2011. godine, te da je reč o poprilično konzervativnoj proceni finansijskih ulaganja, a podaci u novijim strategijama i planovima potvrđuju da je konačna suma daleko veća. U oblasti upravljanja vodama, recimo, za poboljšanje kvaliteta voda uloženo je manje od 10 odsto predviđenog iznosa. Kod drugih oblasti zaštite životne sredine, kao što je upravljanje otpadom, postoje stvarni troškovi i ulaganja, ali nedovoljno kapitalnih izdataka, zbog čega Srbija uprkos značajnim troškovima još uvek nije ni blizu uspostavljanja efikasnog sistema za upravljanje otpadom koji bi počivao na principima cirkularne ekonomije. Uzmimo u obzir i da iznos koji se prikupi na ime naknada za životnu sredinu, prema podacima iz nacrta dokumenta Strategije zaštite životne sredine (septembar 2024. godine) iznosi 3,9 odsto BDP-a, dok iznos koji Srbija ulaže u zaštititu životne sredine od 2021. godine jeste oko jedan odsto BDP-a godišnje, naveli su članovi Koalicije 27.

Oni podsećaju i da Vlada Republike Srbije još uvek nije uspostavila operativni Zeleni fond kojim bi se reforme u zaštiti životne sredine finansirale, iako se dugo ističe da je Poglavlje 27 jedno od finansijski najzahtevnijih. Takođe, ovo je jedna od osnovnih preporuka Evropske komisije koja se ponavlja u njenim izveštajima za Srbiju. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je 2009. godine, kao institucija nadležna za poslove prihodovanja sredstava od ekoloških taksi i naknada i njihovo ulaganje u projekte unapređenja životne sredine. Time se institucionalizovalo načelo „zagađivač plaća”, jer su firme obveznice direktno uplaćivale naknade u budžet Fonda, odakle su sredstva usmeravana u projekte putem tendera. Od 2012. godine, Fond za zaštitu životne sredine prestaje da važi, ekološka taksa tada postaje prihod republičkog budžeta, a od 2021. godine Zeleni fond više ne postoji ni kao  nezavisna institucija, niti kao budžetski fond. Ovo je u velikoj meri smanjilo transparentnost i onemogućilo praćenje na koji način država troši sredstva koje je naplatila po ovom osnovu.

Pročitajte još:

Kako bi javnost, i u realnosti, mogla da utiče na procese donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom – pored rešavanja problema zatvorenosti institucija, netransparentnih procesa i donošenja i izmene postojećih zakona, od ključne važnosti jeste i podrška, kao i otvoren odnos ka civilnom društvu u Srbiji. Sa tim u vezi, Koalicija ne deli optimizam iz Izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu, i smatra da je Srbija u mnogim oblastima ostvarila napredak – nerealan i nepravedan. Naša zemlja bi trebalo i da značajno da ojača administrativne kapacitete u sektoru zaštite životne sredine na svim nivoima vlasti, uključujući inspekcije i pravosudne organe.

Takođe, Koalicija 27 ponovo poziva na usvajanje preporuka navedenih u novom Izveštaju iz senke, a koje se odnose na oblasti kvaliteta vazduha, vode, šuma, upravljanja hemikalijama, otpadom, zaštite prirode, buke, industrijskog zagađenja, ali i horizontalnog zakonodavstva u ovoj oblasti. U njima su dati jasni pregledi postojećeg stanja, strateškog i zakonodavnog okvira, kao i sprovođenja propisa u praksi.

Kao odgovor na pitanje jesmo li bliže EU ili se odaljavamo, u odnosu na takav cilj, bez strateškog pristupa, jasnih ambicija i ulaganja u njih, skromni napredak je nekada samo tapkanje u mestu, posebno ako uzmemo u obzir da čak trećina ukupnog zakonodavstva EU koje zemlje kandidati moraju najpre da primene, odnosi upravo na Poglavlje 27. Pored očiglednog manjka političke volje i (ne)uključivanja stručne javnosti, verovatno glavni krivac za ovako razočaravajuće rezultate je to što su finansijska ulaganja u životnu sredinu u ovom periodu, uprkos ambicioznim planovima, ipak ostala na konstantno niskom nivou.

Izveštaj iz senke Godine prolaze, mi stojimo pokriva period od aprila 2023. do aprila 2024. godine i sadrži detaljne preporuke za svaku oblast Poglavlja 27. Izveštaj možete preuzeti OVDE

Energetski portal

Energetika je sektor sa najvišom ocenom prema Beloj knjizi Saveta stranih investitora

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Prema napretku u ostvarenju preporuka iz Bele knjige’’ Saveta stranih investitora, energetika predstavlja vodeći sektor, a od ukupno osam preporuka za energetski sektor, kod pet je zabeležen značajan, a kod tri određeni napredak, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Preciznije, u nedavno objavljenoj godišnjoj publikaciji Saveta stranih investitora, energetski sektor u ukupnom rangiranju zauzima prvo mesto u 2024. sa indeksom 2,63 od maksimalnih 3, što je značajno iznad nivoa iz 2023. godine, kad je imao indeks 2,30.

Ove preporuke predstavljaju dobru platformu za dijalog sa investitorima o tome kako možemo da poslovno okruženje u Srbiji učinimo boljim i da budemo uspešniji u reformama, objasnila je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.

„Energetika je sektor s najvišom ocenom prema Beloj knjizi” Saveta stranih investitora. Energetski sektor prolazi kroz ozbiljnu transformaciju u kojoj je značajno unapređen regulatorni okvir, povećana je stabilnost snabdevanja i ubrzane javne investicije, uz stvaranje predvidljivog okvira za investicije privatnog sektora. Dobre ocene reformi u energetskom sektoru predstavljaju priznanje za dosadašnji rad, dok preporuke daju smernice o tome gde naši rezultati mogu biti još bolji“, kaže ministarka.

Takođe, u Beloj knjizi’’ se beleži napredak u transformaciji „Elektroprivrede Srbije“ iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.

Prema rečima ministarke, izvršena je promena upravljačke strukture u EPS-u i postavljen je novi Nadzorni odbor, čime su preduzeti bitni koraci ka profesionalizaciji upravljanja ovim preduzećem.

Pročitajte još:

Rekla je i to da je otpočelo sprovođenje plana transformacije EPS-a koji treba da donese pre svega veću efikasnost i promene u načinu upravljanja uz uvođenje godišnjih ciljeva i veću odgovornost menadžmenta, dodajući da na taj način postavljamo primer i za reforme koje predstoje i u drugim energetskim kompanijama.

Izmenama Zakona o energetici dopunjen je regulatorni okvir u skladu sa Trećim energetskim paketom EU i stvoreni su uslovi za spajanje sa tržištem Evropske unije.

„Do kraja godine biće završeno formiranje regionalne berze električne energije, prve u regionu, u kojoj pored Srbije, učestvuju još dve zemlje članice EU – Mađarska i Slovenija, što će imati pozitivan efekat na investiciono okruženje“, kaže Đedović Handanović.

U godišnjem izdanju Saveta stranih investitora prepoznati su i ostvareni rezultati u „ozelenjavanju“ energetskog portfolija.

Foto-ilustracija: Pixabay (n-k)

Kako je ministarka istakla, uvođenjem aukcija za dodelu tržišnih premija za OIE otvorene su mogućnosti za novi ciklus investicija u ovaj sektor i postizanje konkurentne cene otkupa električne energije.

Do kraja novembra biće raspisan drugi krug aukcija, rekla je ministarka i naglasila da je u prvom krugu prošle godine ostvaren veliki uspeh sa devet projekata solarnih i vetroelektrana i više od milijardu evra investicija.

Uz prve zelene proizvodne kapacitete EPS-a, solarni i vetropark u Kostolcu, kao i strateško partnerstvo za jedan gigavat solarnih elektrana, približavamo se ispunjenju strateškog cilja da svaki drugi megavat-sat do 2030. godine bude iz čistih izvora“, kaže ona.

Kako se navodi u „Beloj knjizi“, priliv stranih direktnih investicija sve više zavisi od raspoloživosti, predvidivosti i strukture snabdevanja sertifikovanom zelenom energijom. Pitanja kao što su procenat električne energije iz obnovljivih izvora koja je dostupna na mreži, dalji razvoj elektrana koje koriste obnovljive izvore energije i mogućnost garantovanog snabdevanja zelenom energijom kroz korporativne ugovore o kupoprodaji električne energije, dobijaju sve više na značaju i postaju jedni od opredeljujućih razloga za ulaganje investitora u Srbiju.

U oblasti energetske efikasnosti u „Beloj knjizi“ se konstatuje da je u značajnom broju lokalnih samouprava započeta realizacija projekata o ugovaranju energetskog učinka za javno osvetljenje.

Energetski portal

Saradnja Srbije i IFAD-a za napredak u poljoprivredi

Foto-ilustracija: Unsplash (ricardo-gomez-angel)
Foto-ilustracija: Unsplash (jaka-skrlep)

Republika Srbija i Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede (IFAD), potpisali su sporazum o saradnji. Cilj ovog sporazuma je smanjenje siromaštva i unapređenje životnih uslova u ruralnim oblastima Srbije kroz investicije u održivu poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i poboljšanje života poljoprivrednih zajednica i ranjivih grupa.

IFAD je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija osnovana 1977. godine kao odgovor na prehrambene krize sredinom 1970-ih, i već je u više od 100 zemalja sveta pružio podršku unapređenju ruralnih zajednica. Fond sprovodi različite projekte koji obuhvataju pružanje finansijskih sredstava poput grantova i kredita sa povoljnim uslovima, tehničku pomoć, te promociju inovacija i transfera znanja.

U Srbiji, sastanak je održan u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a prisustvovali su Anja Javor, šef Kabineta ministra poljoprivrede i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije, kao i Naoufel Telahigue, regionalni direktor IFAD-a za Severnu Afriku, Istočnu Evropu, Maroko, Jermeniju, Ukrajinu i Srbiju.

Pročitajte još:

Na sastanku je naglašeno da će podrška IFAD-a biti realizovana kroz povoljne kredite i sufinansiranje projekata, koji će direktno doprineti razvoju ruralnih područja Srbije. Tom prilikom je naglašeno da se trenutno priprema strateški dokument koji će definisati temelje za dalju saradnju između Republike Srbije i IFAD-a, uključujući ključne ciljeve i prioritete za finansiranje, navodi se na sajtu resornog minstarstva.

Planirani su i sastanci sa predstavnicima drugih ministarstava i institucija kako bi se saradnja proširila i kako bi bili usklađeni sa nacionalnim ciljevima razvoja.

Energetski portal

COP29: Nove inicijative i finansije za borbu protiv klimatskih promena i postizanje mira

Foto-ilustracija: Freepik (foto AI)

Prva nedelja Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024 (COP29), koja se održava u Bakuu, zaokružena je, a događaj će trajati do 22. novembra. Kako smo ranije pisali, u prvim danima zabeleženo je više važnih momenata. Neki od njih uključuju postizanje konsenzusa o standardima za stvaranje ugljeničnih kredita prema Članu 6.4 Pariskog sporazuma. Pored toga, prvog dana postavljen je prioritet za postizanje takozvanog Novog kolektivnog cilja za klimatsko finansiranje (NCQG), a već trećeg dana kopredsednici kontakt grupe NCQG objavili su prvi nacrt odluke o novom cilju za klimatske finansijske doprinose. Takođe, objavljeno je da je Fond za odgovor na gubitke i štetu spreman da prima doprinose, a usvojena je i Bakuska deklaracija.

U okviru COP29 Klimatske platforme za poslovanje, investicije i filantropiju (BIPCP), okupilo se više od 1.000 lidera iz ovih oblasti kako bi zajednički razmotrili ključnu ulogu privatnog sektora u borbi protiv klimatskih promena. Ovi lideri, čija ukupna imovina premašuje 10 biliona dolara, posvetili su se definisanju konkretnih koraka za ubrzanje ulaganja u održive projekte i tržišta usmerena na klimatske akcije.

Azijska razvojna banka (ADB) pokrenula je regionalni program za promovisanje održivog korišćenja vode i bezbednosti hrane u Centralnoj Aziji, Južnom Kavkazu i Pakistanu usred ozbiljnih uticaja topljenja glečera. Kako se navodi, uz podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF), program uključuje procenu rizika od topljenja glečera u Azerbejdžanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i Uzbekistanu. U planu je mobilizacija do 3,5 milijardi dolara od različitih aktera, koji će se ulagati u održivo korišćenje vode, poljoprivredu i podršku ugroženim zajednicama u planinskim regionima.

Bankarski sektor Azerbejdžana, najavio je da će izdvojiti 1,2 milijarde dolara za razvoj zelenih i održivih projekata u ovoj zemlji do 2030. godine. Sredstvima će se pružiti podrška projektima koji doprinose prelasku Azerbejdžana na niskougljeničnu ekonomiju.

Pročitajte još:

Prisećanja radi, Švedska je prošle nedelje obećala 19 miliona evra Fondu za gubitke i štetu, a sada je najavila doprinos od 730 miliona dolara Zelenom klimatskom fondu UN (GCF).

Na COP29, podrška je pružena i Bakinskoj inicijativi za dijalog o klimatskim finansijama, investicijama i trgovini (BICFIT), koja ima za cilj da u središte agende za borbu protiv klimatskih promena postavi klimatske finansije, investicije i trgovinu.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Još jedan važan trenutak bilo je pokretanje Bakinske inicijative za klimatsku akciju za mir, pomoć i oporavak (BCCAP), čiji je cilj da rešava hitne veze klimatskih promena, sukoba i humanitarnih potreba. Ovo je odgovor na sve veće priznanje da negativni efekti klimatskih promena – kao što su nestašica vode, nesigurnost hrane, degradacija zemljišta, raseljavanje i poremećaji u egzistenciji – imaju uticaj u nastajanju sukoba i nestabilnosti, posebno u ranjivim regionima.

U okviru inicijative osnovan je Bakinski centar za klimatske i mirovne akcije. To je platforma za koordinaciju aktivnosti koje podržavaju najugroženije zajednice pogođene klimatskim i konfliktnim krizama.

Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) i Klimatski klub pokrenuli su Globalnu platformu za povezivanje, čiji je cilj ubrzanje dekarbonizacije industrijskih sektora. Ova platforma je otvorena za sve zemlje u razvoju, a pruža im mogućnost da se povežu sa globalnim tehničkim i finansijskim resursima kako bi se smanjile emisije u industrijama sa visokim emisijama.

Katarina Vuinac

Budućnost urbanog života – integracija prirodnih staništa u gradove

Foto-ilustracija: Pexels

Primeri iz celog sveta pokazuju da brojne biljne i životinjske vrste uspešno opstaju, pa čak i napreduju, u urbanim sredinama. Osim što imaju ulogu u očuvanju biodiverziteta, zdravi gradski ekosistemi donose brojne koristi za ljude poput poboljšanog kvaliteta vode i vazduha, boljeg raspoloženja i jačeg imunog sistema.

U želji da što bolje usklade urbanizam sa prirodom, istraživači sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM) detaljno su proučili uticaj različitih faktora na floru i faunu na čak 103 lokacije u Minhenu. Rezultati ovog pionirskog istraživanja, objavljeni u časopisu Nature Cities, nude putokaz za gradove budućnosti gde priroda i ljudi žive u savršenom skladu.

Profesor Volfgang Vajser je, zajedno sa svojim kolegama, posmatrao faktore kao što su pojava travnjaka, rast biljaka i drveća, veštački izvori svetlosti i zelenilo u okolini lokacije u radijusu od 1.000 metara.

Rezultati istraživanja otkrivaju koliko biodiverzitet može da varira u zavisnosti od uređenja gradskih prostora.

Pročitajte još:

Na gusto urbanizovanom Marienplacu, gde preovladava beton i nedostaju prirodne površine, istraživači su zabeležili samo 20 vrsta organizama među kojima je jedna vrsta ptice, mahovine, insekti i nekoliko vrsta slepih miševa. Sa druge strane, Pfrontener Plac, prostor obogaćen travnjacima, žbunjem i drvećem, pokazao je znatno bogatiji biodiverzitet – čak 156 različitih taksona, uključujući 21 vrstu ptica. Na Johanisplacu, uprkos većem stepenu urbanizacije, prisustvo drveća, živih ograda i delimičnih travnatih površina omogućilo je opstanak 118 različitih vrsta.

Ovi nalazi jasno pokazuju koliko dizajn javnih prostora može uticati na bogatstvo biljnog i životinjskog sveta u gradovima. Do sada su javni prostori uglavnom dizajnirani s fokusom na ljude, dok je pažnja prema potrebama životinja bila minimalna.

Nova istraživanja ukazuju na to da travnjaci, drveće i žbunje imaju različit uticaj na raznolikost i broj životinjskih vrsta koje privlače. Na osnovu ovih saznanja, istraživači predlažu da se biodiverzitet može značajno unaprediti ukoliko se urbanistički planovi prilagode lokalnim uslovima i specifičnim potrebama vrsta.

Milena Maglovski

Đedović Handanović: SE Petka na mreži u prva tri meseca 2025. godine

Foto: Ana Paunković

Ove godine je u energetskom sektoru Srbije realizovano skoro 50 odsto više investicija nego prošle godine, a u toku su i radovi na izgradnji solarne elektrane Petka u Kostolcu, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, obišla je radove na solarnoj elektrani i tom prilikom istakla da nema velikih i malih projekata, već je svaki megavat potreban jer znači dodatnu energetsku sigurnost i bezbednost.

„SE Petka je prvi EPS-ov solarni park na starom rudarskom odlagalištu i biće ih još. Ovim proizvodnim kapacitetom, koji će biti na mreži u prva tri meseca 2025. godine, kao i prvim EPS-ovim vetroparkom, koji će takođe biti u pogonu sledeće godine, definitivno menjamo sliku naše elektroprivrede. Uz to, započeli smo rad na projektu velikog solara od 1.000 MW sa 200 MW baterijskog skladišta, koji će značajno promeniti proizvodni portfolio naše energetske kompanije”, navela je ministarka.

Ona je podsetila da je uspešno završena izgradnja novog bloka B3 u termoelektrani u Kostolcu, prvog proizvodnog kapaciteta posle skoro 35 godina i naglasila da benefite tog postrojenja već osećamo.

Pročitajte još:

„Novi projekti koji se grade su zeleni kapaciteti koji zavise od vremenskih uslova, pa je neophodno misliti na bazne kapacitete, poput gasnih elektrana. Kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio radićemo na razvoju i tih projekata”, rekla je Đedović Handanović.

Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, izjavio je da je u toku montaža solarnih panela koji se prostiru na površini od 11,6 hektara.

Foto: Ana Paunković

„SE Petka će imati instalisanu snagu od 9,75 MW i planiranu godišnju proizvodnju od 15,6 gigavat-časova. Prema sadašnjoj dinamici radova, rokovi će biti ispoštovani i plan je da budu završeni sredinom februara. To će doprineti kako promeni portfelja EPS-a, tako će i uticati na dodatnu sigurnost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom”, rekao je Živković.

Kada govorimo o solarnim elektranama, uopšte, vidljiv je značajan napredak, dodala je ministarka Đedović Handanović.

„Pre dve godine imali smo oko 20 MW solarnih elektrana, dok sada imamo 163 MW. Broj kupaca-proizvođača povećan je sa oko 400 na skoro 4.000, a kapacitet je povećan čak 13 puta – sa šest na više od 78 MW”, izjavila je ministarka.

Energetski portal

Smanjenje emisija GHG uz ekonomski rast – Kojim evropskim zemljama je uspelo?

Foto-ilustracija: Unsplash (koushik-das)
Foto-ilustracija: Unsplash (m)

U najnovijem izveštaju Eurostata, Evropska unija beleži blagi napredak u borbi protiv zagađenja i klimatskih promena.

U drugom kvartalu 2024. godine, EU je zabeležila smanjenje emisija gasova staklene bašte za 2,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine – sa 812 miliona tona na 790 miliona tona CO2. Paralelno sa padom emisija beleži se i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 1,0 odsto, što učvršćuje narativ da ekonomski rast ne mora nužno biti na štetu okoline.

Izveštaj Eurostata ipak pruža detaljniji uvid u to kako različiti sektori i ekonomije zemalja članica doprinose smanjenju emisija. Sektori snabdevanja električnom energijom i gasom, kao i domaćinstva zaslužni su za najveće smanjenje emisija – od 12,1 odsto i 4,2 odsto. S obzirom na to da domaćinstva takođe doprinose smanjenju, jasno je da mere energetske efikasnosti imaju efekta. U poređenju sa istim periodom prošle godine, pet od devet privrednih sektora smanjilo je svoje emisije, dok su najveće povećanje zabeležili sektori vodosnabdevanja, kanalizacije i klimatizacije, što je očekivano u posmatranom kvartalu.

Pročitajte još:

U 19 zemalja članica EU zabeležena su smanjenja emisija. Od tih 19 zemalja, 14 njih je uspelo i da poveća BDP u istom kvartalu, bez da ih smanjenje emisija uspori u ekonomskom napretku.

Holandija predvodi sa smanjenjem gasova staklene bašte – 9,1 odsto, dok su sledeće Bugarska, Austrija i Mađarska takođe zabeležile značajna smanjenja od 6,3 odsto i poslednje dve sa po 5,9 odsto.

Interesantno je da je pet zemalja koje su registrovale smanjenje emisija, registrovale i pad BDP-a, što ukazuje na to da su ove dve mere povezane u mnogo složenijoj mreži ekonomskih i ekoloških interakcija unutar država. Neke od tih zemalja su Irska, pre svih, Estonija, a potom druge.

Tačno 14 zemalja od 27, što znači oko polovine zemalja, uspelo je da poveća svoj BDP dok su smanjivale emisije, što je podatak koji najviše interesuje jer to znači da ovakvi ekonomski modeli jesu mogući i izvodljivi na delu. Zemlje u kojima je uspelo da BDP ide na gore, dok se emisije smanjuju jesu Poljska, Danska, Hrvatska, Češka, Španija, Bugarska, Slovačka, Portugal, Mađarska, Belgija, Italija, Holandija, Francuska i Nemačka.

Iako je zabeležen uspeh u smanjenju emisija, to ne znači da su sve ove zemlje sada u potpunosti ‘zelene’. Poljska, na primer, još uvek ostaje najveći potrošač uglja među članicama EU, ali ozbiljno planira svoj prelaz na nuklearnu energiju

Energetski portal

Zeleno finansiranje: Erste Banka kao lider u održivim investicijama i podršci energetskoj efikasnosti

Foto: Erste Banka

Kroz ulaganje u više od 70 zelenih projekata do sada, Erste Banka značajno je doprinela smanjenju emisije štetnih gasova, povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i pozitivnom uticaju na lokalne zajednice. Dosadašnji projekti predstavljaju konkretne korake u pravcu razvoja ESG principa i održive budućnosti. Posvećenost ovim ciljevima nastavlja se kroz stalnu podršku inicijativama u oblasti zelene energije, ne samo u Srbiji, već i u širem regionu. Kao lider u ovoj oblasti, Erste Banka nastavlja da doprinosi procesu zelene transformacije, radeći na projektima koji pomažu u ostvarivanju dugoročnih ciljeva energetske stabilnosti i zaštite životne sredine.

ESG principi kao ključ za održiv poslovni razvoj

Foto: Jakov Simović

Podržavajući održive inicijative i promovišući ESG agendu, Erste Banka igra ključnu ulogu u energetskoj tranziciji. Nedavno je na konferenciji SEE Energy 2024, koju je organizovala Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO, Jelena Simić Jarić, direktorka Sektora za poslovanje sa velikim pravnim licima, javnim sektorom i korporativno finansiranje u Erste Banci, učestvovala na panelu pod nazivom „ESG principi u energetskoj tranziciji: Inovacije, izazovi i prilike“.

U okviru panela, ona je istakla ključnu ulogu ESG strategija u energetskoj tranziciji, naglašavajući da je za kompanije od presudne važnosti da prepoznaju potrebu za ulaganjem u zelene tehnologije i implementacijom održivih poslovnih praksi. Ona je podvukla kako kompanije koje na vreme prepoznaju izazove energetske tranzicije i započnu potrebne investicije, mogu da očuvaju konkurentnost i postignu dugoročni održivi razvoj.

Investicije u zelenu budućnost Srbije

Erste Banka prepoznala je ogromne mogućnosti za ulaganja u obnovljive izvore energije i zelenu budućnost Srbije, a jedan od najskorijih projekata u toj oblasti je vetropark Čibuk 2, šesti po redu vetropark koji Banka finansira u Srbiji. Ovaj projekat igra ključnu ulogu u ostvarivanju cilja Srbije da do 2030. godine 41 odsto električne energije bude proizvedeno iz obnovljivih izvora. Čibuk 2 je nastavak izgradnje postojećeg vetroparka Čibuk 1, koji već proizvodi električnu energiju dovoljnu za snabdevanje oko 113.000 domaćinstava, čime je postao najveći operativni vetropark u zemlji. Pored značajnog smanjenja emisije ugljen-dioksida, ovaj projekat doprineo je energetskoj stabilnosti Srbije, otvarajući nove perspektive za dalji razvoj zelene ekonomije.

Pročitajte još:

Podrška energetskoj efikasnosti kroz zelene kredite

Ekološka održivost i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu postaju ključne teme za izgradnju održive budućnosti. Inicijative koje podstiču ekološki odgovorno ponašanje postale su neophodne kako bismo stvorili bolji svet za buduće generacije.

Foto: Erste Banka

Zbog toga se Erste Banka bavi razvijanjem proizvoda koji imaju za cilj unapređenje energetske efikasnosti, smanjenje potrošnje energije i emisije štetnih gasova. Zeleni krediti su jedan od ključnih koraka u podsticanju ekološki osvešćenih finansijskih odluka, omogućavajući građanima i preduzetnicima da ulažu u tehnologije koje će doprineti očuvanju životne sredine i smanjenju troškova energije.

Poslednjih godina sve veći broj građana Srbije koristi zelene kredite kako bi svoje domove učinio energetski efikasnijima i smanjio troškove energije. Banka je kao lider u oblasti zelenog finansiranja u Srbiji prepoznala važnost ove teme i, kroz pilot projekat koji je sproveden u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru Programa finansiranja zelene ekonomije (GEFF) za Zapadni Balkan pre godinu dana odobrila prvi kredit jednoj stambenoj zajednici u Srbiji. Tri zgrade u Svilajncu dobile su kredit u iznosu od 10 miliona dinara za zamenu zastarelih kotlova na mazut savremenim sistemima grejanja na gas.

Ovi projekti nisu samo ekonomski isplativi, već imaju i dugoročne koristi za životnu sredinu, smanjujući emisiju štetnih gasova i poboljšavajući kvalitet života građana.

Posvećenost održivom razvoju

Posvećeni održivom poslovanju i odgovornim ulaganjima, u Erste Banci veruju da je zelena tranzicija ključ za bolju budućnost – ne samo za Srbiju, već i za čitav svet. Kroz ulaganja u obnovljive izvore energije, zelene projekte i podršku ESG principima, Erste Banka stvara dugoročne vrednosti za društvo, privredu i životnu sredinu, ostajući posvećena misiji stvaranja održive budućnosti i postavljajući visoko standarde za održivo poslovanje i pozitivan uticaj na klimatske promene.

Izvor: Erste Banka

Stovarišta puna ogreva – mogu li građani da se „pogađaju“ oko cene

Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Snabdevnost tržišta ogrevnim drvetom i peletom je u ovom trenutku veoma dobra, a na većini stovarišta u Srbiji nije došlo do povećanja cena, ističe za RTS Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta. Savetuje građanima da obiđu više stovarišta, utvrde kvalitet ogreva, a ako kupuju veću količinu – da se sa trgovcima i „pogađaju“ za cenu.

Skoro polovina domaćinstava se greje ili dogreva ogrevnim drvetom, pa su hladniji dani i pogurali potražnju za njim.

Ogrevnog drveta ima na svim stovarištima koja se bave prodajom tog energenta, a što se tiče cene, na većini još uvek nije došlo do njenog povećanja, kaže profesor Branko Glavonjić.

Međutim, dodaje i da postoje određena stovarište u svim krajevima Srbije na kojima je došlo do rasta cene ogrevnog drveta. Povećanje se kreće između 200 i 300 dinara u Istočnoj i Južnoj Srbiji, a 300 do 500 dinara u ostatku zemlje.

Ekstremna povećanja za 700 dinara su pojedinačna i ona ne utiču na kretanje cene na ostalim stovarištima.

,,U svakom slučaju, snabdevenost je dobra. Preporuka potrošačima je, da pre kupovine ogrevnog drveta obiđu stovarišta, da se raspitaju o cenama, da provere kvalitet ogrevnog drveta. I posebno ukoliko kupuju veće količine drveta, znači više od nekih pet kubnih metara, da se pogađaju za cenu, jer su trgovci spremni da spuste cenu za tako velike količine“, savetuje Glavonjić.

Dovoljno i peleta, zalihe i u fabrikama

Foto-ilustracija: Pixabay (moses)

Što se tiče peleta, on je u odnosu na prošlu godinu u oktobru bio i 40 odsto jeftiniji.

Profesor ističe i da je snabdevenost tržišta drvnim peletom odlična. Ima ga na svim stovarištima, ali i u fabrikama na zalihama.

Međutim, postoje stovarišta u kojima je došlo do povećanja cene peleta između 250 i 300 dinara po toni. Neke od tih cena su podigli proizvođači, a neke su podigli sami trgovci.

,,Cene se sada kreću u rasponu od 25.700 do 28.500 dinara. To je najčešći raspon ove cene. Ima naravno stovarišta koja imaju i više cene, ali su ona značajno u manjini“, ukazuje Glavonjić.

Podseća i da je zabrana privremnog ograničenja uvoza drvnog peleta u Srbiju na snazi do 11. januara sledeće godine.

Pročitajte još:

Kako se odreći „smederevca“

Profesor ukazuje da naši građani ne koriste pravilno drvo. Potroše dosta, a ne ogreju se dobro. To znači praktično da se u velikom broju domaćinstava koristi sirovo drvo za potrebe grejanja.

To je, kaže Glavonjić, jedan od razloga. Drugi razlog su starost ložnih uređaja, a njih u Srbiji i dalje ima veliki broj domaćinstava.

,,Naravno, finansijska situacija je takva da ih sami ne mogu promeniti. Zbog toga i naša vlada svake godine daje značajne postavke i sredstva za zamenu ložnih uređaja, tih starih, sa uređajima na ova savremena ekološka drvna goriva kao što se pre svega pelete“, navodi profesor.

Drugi aspekt je, dodaje i promena promena navika koje se prenose s kolena na koleno.

„Smederevac“ je i dalje popularan. ,,Jedan od glavnih ložnih uređaja u većini domaćinstava je upravo taj šporet, tako da prosto domaćinstvo i situacije nemaju sredstva da ga zamene“, ističe Glavonjić.

Izvor: RTS

Važan je novi pravac snabdevanja naftom, ali i drugi izvor

Foto-ilustracija: Unsplash (Worksite Ltd.)

Sa drugom cevi kojom će stizati crno zlato iz Mađarske može se pregovarati i o budućoj visini taksa za transport preko „Janafa”, koji nam je za sada jedini pravac za dotok ove sirovine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Juan Martinez)

Srbija bi osim Jadranskim naftovodom „Janafom”, kojim stiže skoro tri četvrtine ukupnih količina crnog zlata do Rafinerije u Pančevu, ubuduće mogla sirovinu da dobije iz još jednog naftovoda. Reč je o projektu koji je već duže vreme aktuelan, a o kome je tokom obraćanja iz Budimpešte govorio i predsednik Srbije. On je istakao da je sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom razgovarao o izgradnji naftovoda dužine više od 200 kilometara.

Budući da se nafta koju kupujemo doprema tankerima do terminala u Omišlju, a dalje preko Jadranskog naftovoda („Janaf”) do Rafinerije u Pančevu, dobro je da postoji novi pravac snabdevanja, ne samo da ne zavisimo od tog jednog pravca već bi se ostvarile i uštede zbog mogućnosti kupovine povoljnije uralske nafte i nižih transportnih troškova.

Od kada su uvedene sankcije Rusiji, „Gaspromnjeftu” u Srbiji je zabranjen uvoz ruske nafte. Novim cevima bi se povezali na naftovod „Družba”, koji „izvire” u Rusiji i koji trenutno nije obuhvaćen sankcijama Evropske unije.

Pročitajte još:

Prof. dr Dragan Govedarica sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu kaže da je ovo dobar potez jer konačno imamo i drugi pravac snabdevanja. Naftovod „Družba” radi i tim pravcem će i ubuduće stizati nafta ne samo do Mađarske već i Nemačke, Poljske, Slovačke i Češke jer se sve ove zemlje snabdevaju ovim pravcem. „Družba” je sa oko 4.000 kilometara najduži naftovod u Evropi i svetu. Dubravka Đedović, ministarka energetike, u više navrata je ponovila da je važno što će ovaj alternativni pravac smanjiti ukupne troškove transporta u odnosu na transport do Omišlja, a zatim naftovodom do granice sa Srbijom.

Transportni troškovi su jedan od ključnih segmenata, ali kada se dobije još jedan pravac, onda će i odnosi biti drugačiji u smislu da se može razgovarati na drugim osnovama i pogađati kolika će taksa za transport biti preko Hrvatske, a kolika preko Mađarske, što doprinosi mogućnosti da se i cena snizi.

Iako je uvek dobro kada postoji alternativa, upućeni u naftne prilike u zemlji kažu da bi bilo još bolje da smo našli novi izvor snabdevanja naftom i da smo se okrenuli nekoj zemlji koja ima izlaz na more. Mađarska jeste pošteđena sankcija kao članica EU jer nema izlaz na more pa može da kupuje rusku naftu, ali šta ako EU zabrani Mađarskoj da Srbiji isporučuje rusku naftu preko novog naftovoda?

Zato bi sigurnija alternativa bile Rijeka, Ploče, Bar, Drač, Solun i Konstanca, jer je reč o pet-šest drugih pravaca i različitih izvora snabdevanja naftom, a ne samo nove cevi i jednog snabdevača. – Uvek u ovako velikim energetskim projektima treba videti kakva je isplativost posla. Jer ako napravimo alternativni naftovod, a nemamo nafte tim pravcem, opet smo u problemu – kaže ovaj izvor.

Izvor: Politika

Projekti desalinizacije: Podrška Maroku u rešavanju krize sa vodom

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Maroko se nalazi visoko na listi zemalja koje su najugroženije usled nestašice vode. Podaci Svetskog instituta za resurse (WRI) ukazuju da će ova zemlja do 2040. godine dostići vrlo visok nivo vodenog stresa.

Na ovakvu situaciju utiče više faktora, među kojima su intenzivna poljoprivreda, povećana potražnja i rast populacije, zagađenje, kao i klimatske promene koje uzrokuju sve češće suše i više temperature.

Kako bi se ublažile posledice ovih problema, Maroku se pruža pomoć iz različitih izvora. Jedno od ključnih rešenja je razvoj projekata desalinizacije morske vode, metoda kojim se so uklanja iz morske vode kako bi se dobila slatka, pitka voda.

Nedavno su Veolia, globalna kompanija specijalizovana za upravljanje resursima, i Kraljevina Maroko potpisali Memorandum o razumevanju kojim se uspostavlja strateško partnerstvo za razvoj projekta desalinizacije morske vode. Ovo će biti najveći projekat te vrste u Africi i drugi po veličini u svetu. Prema podacima svetskih medija, realizacijom ovog projekta obezbediće se pitka voda za oko 9,3 miliona stanovnika.

Pročitajte još:

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) takođe podržava Maroko u rešavanju problema nestašice vode. EBRD je odobrila kredit od 200 miliona evra za OCP grupu, svetskog lidera u rešenjima za ishranu biljaka i proizvodnju đubriva na bazi fosfata, kako bi ojačala sigurnost snabdevanja vodom kroz razvoj novih postrojenja za desalinizaciju.

Foto-ilustracija: AI foto

Konkretno, kredit će finansirati izgradnju dva postrojenja za desalinizaciju morske vode u ključnim industrijskim kompleksima OCP grupe, smeštenim u gradovima El Džadida (Žorf Lasfar) i Safi. Ova postrojenja imaće dvostruki doprinos održivosti.

Prvo, OCP će desalinizovanu morsku vodu koristiti u svojim industrijskim procesima koji zahtevaju velike količine vode, čime će smanjiti pritisak na već ograničene rezerve slatke vode. Drugo, desalinizovana voda podržaće proizvodnju đubriva neophodnih za globalnu sigurnost hrane, omogućavajući OCP grupi da odgovori na rastuću potražnju za održivim poljoprivrednim rešenjima.

Ova postrojenja su posebno značajna za gradove El Džadida i Safi, koji se nalaze u slivnom području gde potražnja za vodom premašuje 80 odsto dostupnih resursa slatke vode.

Katarina Vuinac

Kako biljke čiste životnu sredinu od štetnih supstanci

Foto: Fond za nauku Republike Srbije

Priča o per i polifluorovanim jedinjenjima (PFAS) počinje nečim što u nauci nije retko, ali traži vešto i pažljivo oko. Naime, radeći na sintezi novih jedinjenja 40-tih godina prošlog veka, hemičari kompanije DuPont nisu dobili šta su planirali, ali su uočili da pojedina jedinjenja pokazuju odbojnost i prema vodi i prema ulju. Čovečanstvo je dobilo novi patent komercijalnog naziva Teflon. Jedinjenje kakvo priroda do tada, a ni kasnije, nije sintetisala. Tokom godina, na hiljade ovih jedinjenja su našla primenu u brojnim industrijama, za impregnaciju jakni i cipela otpornih na kišu, kao dodatak penama za gašenje požara, premazima unutrašnje strane pakovanja sveže hrane, u kozmetici, medicini, autoindustriji i telekomunikacionim uređajima.

Štetni efekti

Međutim, PFAS sadrže jednu od najjačih kovalentnih veza u prirodi (ugljenik-fluor), što ih čini izuzetno otpornim na biorazgradnju i veliki je izazov njihovo uklanjanje iz životne sredine.

Krajem prošlog veka naučnici su utvrdili prisustvo PFAS jedinjenja u vodi, biljkama, hrani, krvi i majčinom mleku. Pandorina kutija je otvorena i poslednjih godina pronađeni su u vodi, zemljištu i brojnim organizmima. Nije iznenađujuće njihovo prisustvo u blizini fabrika koje su ih proizvodile, ali PFAS su detektovani i u veoma udaljenim krajevima, poput Arktika i Antarktika. Takođe, pojedina istraživanja ukazuju da je izlaganje PFAS jedinjenjima povezano sa štetnim efektima po zdravlje uključujući smanjenje odgovora imunog sistema, povišen holesterol, poremećaj hormona štitne žlezde, smanjenu težinu novorođene dece i drugo.

Foto: Fond za nauku Republike Srbije

Zbog svega navedenog, upotreba ovih jedinjenja se sve više ograničava i propisuju se maksimalne dozvoljene koncentracije u hrani i vodi. PFAS jedinjenja su globalni izazov, a o njihovoj aktuelnosti govori i holivudski film Dark Waters, u kome je ekranizovana borba i danas aktivnog advokata Roberta Bilota sa kompanijom DuPont.

Imajući u vidu veliku zabrinutost zbog ovog ekološkog izazova, grupa naučnika iz Srbije se okupila radi razvoja inovativnih strategija za rešavanje problema prisustva PFAS jedinjenja u životnoj sredini. Tim projekta PhytoPFAS, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije, je multidisciplinaran i čini ga petnaest istraživača iz oblasti hemijskih, biohemijskih i fizičkohemijskih nauka sa četiri naučno-obrazovne institucije Univerziteta u Beogradu: Hemijski fakultet, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM), Fakultet za fizičku hemiju i Medicinski fakultet.

 U FOKUSU:

Upotreba nove tehnologije

Glavni cilj PhytoPFAS projekta koji je finansiran u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede, jeste razvoj upotrebe biljaka (fitoremedijacija) za čišćenje zagađene životne sredine i uspostavljanje dobre osnove za primenu ove tehnologije u saradnji sa industrijom. Tim PhytoPFAS će ispitati mogućnost usvajanja PFAS je dinjenja upotrebom različitih biljaka u zemljištu i hidroponici.

Nakon odabira najefikasnijih vrsta, biljke će se, pored laboratorijskog nivoa, testirati i na nivou pilota.

Potom je u planu komercijalna primena osvojene tehnologije. Fitoremedijacija će moći da se primenjuje za sanaciju već postojećih zagađenja i prevenciju novih. Glavnu korist će imati šira populacija i industrija, jer će primena fitoremedijacije doprineti čistijoj i zdravijoj životnoj sredini, ali i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa i smanjenju količine otpada.

Istraživači sa Hemijskog fakulteta i Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu istovremeno koordiniraju još jednim značajnim projektom vezanim za PFAS jedinjenja, PFAStwin, koji finansira Evropska izvršna agencija za istraživanja, a u okviru koga se već ojačavaju kapaciteti Srbije za analitiku i bioremedijaciju PFAS jedinjenja.

Projektni tim PhytoPFAS

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

Rajski vrt usred grada – evo kako da svoj dom pretvorite u pravu zelenu oazu

Foto: EXECUTIVE GROUP

Zamislite sunčano jutro u svom dvorištu ili na terasi, gde se miris cveća meša s ukusom sveže pripremljene kafe. Ovakva bašta ili balkon često su mnogo više od toga – oni pružaju živopisno iskustvo i unose radost i boje u vaš život. Jedna mala zelena oaza donosi mnogo više od puke estetike. Svaki cvet, svaka biljka doprinosi zdravijem okruženju, smanjujući zagađenje u urbanim sredinama.

Dok se opuštate u ovoj prirodnoj oazi, vaša bašta aktivno pročišćava vazduh i donosi blagodeti koje možda ne primećujete. Uređivanjem svog vrta, bez obzira na to koliko veliki ili mali bio, brinemo ne samo o sopstvenom prostoru, već i o širem okruženju dajući svoj doprinos smanjenju emisije štetnih gasova.

Bilo da imate skučenu terasu ili ste od onih srećnika koji imaju mogućnost da gaje prave urbane bašte, korisni saveti i trikovi koje donosimo u nastavku mogu vam pomoći u poduhvatu da od svog životnog prostora napravite baš takvu zelenu oazu.

Izaberite odgovarajuće biljke

Ako živite u stanu i početnik ste u urbanom baštovanstvu, opredelite se najpre za sukulente i kaktuse. Oni traže minimalno vode i nege, te uspevaju u različitim uslovima. Potrudite se samo da dobiju dovoljno sunčevog svetla i biće vam zahvalni.

Za one malo ambicioznije, odličan izbor su i sobne biljke poput dracene, fikusa, filadendrona, sanseverije ili kalateje koje ulepšavaju svaki prostor dok pritom ne zahtevaju posebnu pažnju. Dovoljno je zalivati ih redovno i obezbediti dovoljno sunčeve svetlosti, ili pak zasenu, ukoliko određena biljka to zahteva.

Pored toga, važno je da biljke dobijaju prihranu, a na izbor biljke za stambene uslove utiče i pitanje da li su toksične za decu ili kućne ljubimce, kaže Biljana Marinov, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture i članica Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije.

„Mnogi ne znaju da difenbahija spada u red otrovnih biljaka, pa treba voditi računa da deca ili životinje ne dođu u kontakt sa njom. Isto važi i za biljke koje imaju trnje. Zato treba pažljivo birati biljke koje ćemo gajiti. Kako bi se one razvijale i napredovale na pravi način, potrebno je pored redovnog zalivanja uključiti i prihranu, odnosno preparate koji biljkama obezbeđuju dodatnu zaštitu i izvor neophodnih vitamina i minerala. Sve što treba nama, na neki način je potrebno i njima”, rekla je Biljana Marinov.

Povežite se sa vertikalom i razmišljajte slojevito

Život u gradu ima brojne prednosti, kao i mane, a jedna od njih je i manjak prostora. Međutim, ma koliko prostor bio ograničen, uvek je moguće obogatiti ga zelenilom.

Ako za biljke nemate onoliko prostora koliko biste želeli, razmislite o tome da ih aranžirate vertikalno i slojevito. Grupišite biljke po veličini, one manje stavite ispred većih, nabavite viseće saksije, poređajte biljke kaskadno. Tako ćete ne samo uštedeti na prostoru, već ćete i dobiti bolji estetski efekat. Ambijent će izgledati lepo i uređeno, a svaka biljka će moći da dobije dovoljno svetlosti i nege.

Pročitajte još:

Inspirišite se na različitim kanalima

Dobre ideje su tu da se dele, zato rado darujte svoje znanje i upijajte tuđe. O brizi o bašti možemo mnogo naučiti na internetu, naročito na društvenim mrežama poput Pinteresta, ili na grupama i stranicama, poput „Moja bašta – moja mašta“, punoj inspirativnih primera i fotografija pažljivo uređenih vrtova koje šalju naši sugrađani.

Takođe, sigurno znate nekoga čija je bašta kao iz bajke – dozvolite da vas inspiriše tako što ćete „ukrasti“ koju dobru ideju. Zauzvrat, svom komšiji, prijatelju, sestri, drugarici, mami i ostalim uzorima u baštovanstvu možete zahvaliti tako što ćete ih prijaviti na jedan zanimljiv i vrlo jednostavan foto konkurs kompanije Nestle, o kojem više možete saznati ovde.

Nikad kraći put od „njive“ do trpeze

U svojoj urbanoj oazi ne morate gajiti isključivo sobne i ukrasne biljke. Možete spojiti lepo i korisno, te se posvetiti i uzgajanju začinskog bilja. Ruzmarin, korijander, bosiljak, origano, peršun odlično uspevaju u kućnim uslovima i ne iziskuju mnogo dodatnog održavanja. Sve što je potrebno da im obezbedite jesu odgovarajuće saksije, kvalitetna zemlja, dovoljno vode i redovno branje, odnosno orezivanje makazama kako bi dalje nesmetano rasle.

Vodite računa o svetlu i ostatku prostora

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Biljke postavite u deo sobe koji dobija najviše sunčeve svetlosti i u kojem vazduh neometano cirkuliše. Ako ih pozicionirate vertikalno, odnosno kaskadno, pobrinite se da dobro premerite prostor kako bi svaka od biljaka mogla neometano da se razvija. Bilo da imate balkon, krovnu terasu, čak i samo odgovarajuću veličinu prozora i simsa, opredelite se za cveće koje dobro podnosi gotovo sve vremenske uslove. Muškatle, begonija, verbena, dan i noć, kadifice – samo su neki od predloga cveća kojim ćete ulepšati i svoj dom i nečiji pogled spolja, a samim tim i grad.

„Mnogim biljkama treba obezbediti okruženje u kojem ima dovoljno vlažnosti u vazduhu. Redovno zalivanje se podrazumeva, ali previše zalivanja dovodi do truljenja. Neophodno je stoga dobro se raspitati o biljkama koje želimo da negujemo i u skladu s tim postupati. Neke biljke traže svetlo, neke zasenu, manje ili više vode, različite klimatske uslove. Treba obratiti pažnju i na period cvetanja – da ne cvetaju sve biljke u isto vreme. Takođe, biljke treba orezivati i sklanjati uvele listove, a sa cvetnica uvele cvetove, kako bi bolje napredovale. Orezivanje treba vršiti oštrim skalpelima, obavezno kosim rezom i u jednom potezu”, ističe Marinov.

Udružite se

Mnoge zgrade u našoj zemlji imaju unutrašnja dvorišta koja neretko ostaju neuređena. Zahvaljujući povezivanju i saradnji, komšije mogu preporoditi zajednička dvorišta ili krovne terase tako da postanu zelena oaza za sve stanare – prostor o kojem će se svi brinuti, a koji će ujedno svima pružiti mogućnost za uživanje i opuštanje. Upravo konkurs koji organizuje Nestlé Srbija pruža priliku da se komšije udruže i prijave najbolje urbane baštovane iz komšiluka.

Izvor: Nestlé

Ozelenjavanje parkova u Zrenjaninu

Foto: Grad Zrenjanin

U Šećeranskom parku, drugom po veličini parku u Zrenjaninu, u toku je prva faza sadnje više od dve stotine novih sadnica, a planirano je da se realizuje još nekoliko faza.

Prva faza obuhvataće uklanjanje starih sadnica i sadnju 250 novih, dok je za drugu predviđeno ulepšavanje parka, odnosno unapređenje mobilijara, kao i uređenje trim staze.

Kako je rekao Simo Salapura, gradonačelnik Zrenjanina, ovo je višegodišnji projekat i kontinuitet kada su u pitanju parkovi na teritoriji ovog grada. Do sada su realizovana ulaganja u Karađorđev park i park na Putnikovu, kao i ozelenjavanje duž magistrale na Bagljašu, uz više velikih akcija na novim površinama pogodnim za sadnju drveća. Podsetio je i na ozelenjavanje u Melencima, gde je prošle godine zasađeno više od dvadeset hiljada sadnica za vetrozaštitne pojaseve.

Sva ozelenjavanja sprovode se s ciljem podizanja kvaliteta vazduha, što je u skladu sa Zelenom agendom.

Gradonačelnik je istakao da je Zrenjanin, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, prošle godine prešao iz treće kategorije kvaliteta vazduha, odnosno najlošije kategorije, u prvu, najbolju kategoriju.

Pročitajte još:

„To su ohrabrujući podaci, ali moramo nastaviti da radimo na tome, pre svega ovakvim akcijama i podizanjem svesti naših sugrađana. Zaista pohvaljujem naše sugrađane, jer smo i ove godine na konkursu DDOR-a ‘Pošumi svoj grad’ ponovo pobedili zahvaljujući njihovom glasanju, što će omogućiti da Zrenjanin dobije još sadnica”, rekao je gradonačelnik.

Danka Drljan Žurž, savetnik u Odseku za zaštitu prirodne životne sredine pri Odeljenju za privredu, navela je da će park u kojem se trenutno sprovodi rekonstrukcija biti oplemenjen autohtonim vrstama poznatim u Vojvodini, poput crnog bora i različitih lišćara.

„Vodili smo računa da to budu vrste koje će se sigurno primiti i koje će se adaptirati u već postojećem parku, čuvajući njegovu lepotu i vitalnost i u narednim godinama. Kada je reč o lišćarskim vrstama, ima mnogo hrasta, javora i lipa. To su takođe vrlo poznate vrste u Vojvodini, i trudili smo se da ih posadimo u raznim varijacijama”, rekla je ona.

Energetski portal