Belgija ima razvijen i operativan institucionalni i pravni sistem za zaštitu životne sredine. Preklapanje odgovornosti u pitanjima životne sredine između federalne i regionalne vlasti je neizbežno, s obzirom na raspodelu nadležnosti na različite nivoe vlasti u belgijskom ustavnom okviru.
Za razliku od drugih država, njihov proces usvajanja politika je složeniji. Ambasador Belgije u Srbiji Kun Adam u razgovoru za naš magazin objasnio nam je da neophodni i sofisticirani mehanizmi za konsultacije i koordinaciju funkcionišu takođe u cilju odbrane belgijskih pozicija i interesa u multilateralnom okviru.
EP: Šta podrazumevaju ti mehanizmi?
Kun Adam: Između ostalog tu spadaju koordinativni sastanci koji se održavaju gotovo svake nedelje gde učestvuju Generalni direktorat za evropske poslove pri Ministarstvu spoljnih poslova, Nacionalna komisija za klimu i krovna Koordinaciona komisija za međunarodnu politiku zaštite životne sredine. Ovakav sistem podrazumeva učestale konsultacije i traganje za kompromisom, zaštitnim znakom belgijske politike. To je neophodno, posebno u ovoj oblasti politike, imajući u vidu diferencirani socio-ekonomski i geografski prostor u kome vlasti deluju. Ali najzad, takav model omogućava nam da odlično sprovodimo našu klimatsku politiku. Naravno, svesni smo da će, kao što je slučaj i u drugim delovima sveta, politički lideri u Belgiji takođe morati da stalno prilagođavaju instrumente i sredstva politike međunarodnoj realnosti, kako bi postigli zajednički dogovorene ciljeve, uz efikasnu politiku koja se tiče klime i zaštite životne sredine.
EP: Nedavno je na hiljade studenata marširalo ne samo u Briselu, već i u ostatku Evrope da bi podržali akciju protiv klimatskih promena. Da li je vaša Vlada reagovala na ove proteste?
Kun Adam: Klimatski marševi u Briselu, u drugim belgijskim gradovima i ostatku Evrope poslali su snažan signal našim donosiocima odluka o potrebi zaštite naše planete radi dobrobiti budućih generacija. Vlada ceni što su upravo belgijski studenti među prvima poslali apel koji je naišao na veliki odjek širom sveta. Uveravam vas da se makar u Belgiji poruka čula, sa značajnim uticajem na nedavno održane izborne kampanje, što je primoralo političke partije da objasne javnosti kako nameravaju da se nose sa ovim izazovima. Belgija u potpunosti podržava Generalnog sekretara Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u njegovom pozivu da se na Samitu o klimatskim akcijama u septembru pruži jasan i nedvosmislen signal o jakoj političkoj volji i obnovljenoj multilateralnoj posvećenosti podizanju globalne ambicije i ubrzavanju aktivnosti koje se tiču održivog razvoja i klimatskih promena u narednim godinama. Belgija očekuje da će i EU igrati vodeću ulogu na septembarskom samitu, baš kao što igra vodeću ulogu u pregovorima uoči Pariskog sporazuma i agende o održivom razvoju do 2030. godine.
EP: Belgija je na zavidnom 15. mestu na EPI listi (Indeks zaštite životne sredine) za 2018. godinu. Kako ste rešavali probleme u oblasti kvaliteta vazduha, šumarstva i ribarstva i da li vam ta iskustva pomažu u pružanju podrške Vladi Srbije u oblasti zaštite životne sredine?
Kun Adam: S pravom možemo da kažemo da je ovaj ukupni pozitivni rezultat (Indeks zaštite životne sredine 77,38 koji Belgiju stavlja na 15. mesto na rang listi), posledica naših velikih ambicija. Ipak, ne smemo zanemariti nedostatke, jer u pojedinima oblastima apsolutno ima prostora za poboljšanje. Srbija, na primer, definitivno ima bolji rezultat u „oblasti pokrivanja gubitka drveća”. Ali, ovo je izuzetak na donekle sumornijoj EPI slici, gde je Srbija na 84. mestu, sa indeksom 57,49. Očigledno je da će u okviru pristupnih pregovora, kako bi Srbija postala punopravna članica EU, poglavlja o energetici i zaštiti životne sredine biti najteži izazovi. S jedne strane, postoji potreba da se uskladi sa strogim i zahtevnim standardima i normama pravne tekovine EU u oblasti zaštite životne sredine, što će zahtevati značajan zakonodavni rad. Ali što je još važnije, to usklađivanje se odvija u stvarnom svetu, na primer uz mere koji zaista smanjuju nivo zagađenja. Ovo će zahtevati značajna ulaganja, a pre svega u nov politički fokus koji se zasniva na postavljanju prioriteta (npr. u pogledu održivog energetskog miksa), kao i u mere za podizanje javne svesti o potrebi zaštite životne okoline. Belgijske kompanije, sa ekspertizom u oblasti obnovljivih izvora energije, aktivno su angažovane u izgradnji vetroparkova: na primer, tokom prošle godine belgijske investicije u vetroparkove u Alibunaru doprinele su da se smanji emisija CO2 u Srbiji za 105.000 tona, time što su snabdevale 50.000 domaćinstava zelenom enegijom. Takođe postoji sve veći interes da Srbiji pomognemo našim znanjem iz oblasti industrije, tehnike i inženjerstva u aktivnostima kao što je tretman otpadnih voda – još jedna oblast u kojoj Srbija zaostaje za evropskim standardima.
EP: Prema jednom istraživanju koji je sproveo Deloitte, Belgijanci svake godine gube čitavu radnu nedelju u saobraćajnim zastojima, što takođe predstavlja problem i u Srbiji. Šta bismo mogli da primenimo u njegovom rešavanju?
Kun Adam: Postoji širok politički koncenzus da se moramo kolektivno zalagati za smanjenje broja automobila na našim putevima, posebno u saobraćajnom špicu, imajući u vidu ekonomske i ekološke troškove koje to prouzrokuje. U toku je javna i politička debata o alternativama koje bi se mogle ponuditi korisnicima službenih vozila. Uzrok zastoja se zaista može dobrim delom pripisati politici koje su usvojile privatne kompanije, koje nude svojim zaposlenima automobile kao deo njihovog paketa zarada, s obzirom na poreske prednosti koje to donosi. Neke mere su već sprovedene a druge su u planu, kao što su novčana naknada za mobilnost umesto korišćenja službenog vozila, zamena službenog vozila za održiviji automobil ili za zajedničko korišćenje vozila ili pak za korišćenje javnog prevoza ili bicikla. Mi ćemo takođe promovisati korišćenje bicikala uz povoljnosti u sistemu oporezivanja i naravno tu je i opcija CARPOOL (podela troškova prevoza kolima) koju ćemo podsticati ograničenjem jedne kolovozne trake na autoputu isključivo za korisnike CARPOOL-a. Definitivno vidim sličnost sa situacijom u Srbiji, u smislu da je pravo da slobodno koristimo automobile, bez nepotrebnog mešanja vlasti, nepovredivi princip u glavama naših stanovnika. Zato će zaista biti potrebna odlučnost i politička hrabrost kako bi se javnosti objasnilo da to ide zajedno sa ogromnim troškovima, sada i u budućnosti, za ekonomiju kao i za javno zdravlje. U Belgiji se traži rešenje za to kako ponuditi neophodne alternative (efikasan i brz javni prevoz, biciklističke staze i dr.) koje mogu ubediti vlasnike automobila da postanu selektivniji u korišćenju svojih automobila.
Intervju vodila: Nevena Đukić
Ceo intervju možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2019.
