Uprava parkova i divljine u afričkoj državi Zimbabve je ukinula zabranu lova na bivole posebnim lukovima i strelama kako bi podstakla razvoj sportskog turizma i rast prihoda.
Lovcima je, pak, za oružje i sam pohod neophodna dozvola nadležnih organa. „Ljudi ne mogu da se prosto pojave i kažu: ‘Istog momenta želim da krenem u lov na bivole. Za to im je potrebna odgovarajuća dozvola“, rekao je za CNN Emanuel Fundira, predsednik Safari udruženja.
Entuzijastima su dopuštene savremene strele od aluminijuma, ugljenika, grafita ili njihovih legura, a statutom je propisano i da treba da imaju pratnju profesionalnog lovca sa iskustvom u baratanju lukom i strelom.
Zahtev za tim vidom hvatanja divljači je potekao od turista sa željom da se oprobaju u tradicionalnom afričkom lovu kakav je bio upražnjavan pre nego što su primat preuzele puške i municija. „Posetioci pokušavaju da oponašaju iskustvo naših predaka koji su se krili u grmlju“, objasnio je Fundira.
Iako lov u javnosti izaziva podeljena mišljenja, on se ustalio na svim kontinentima i donosi priliv novca koji se usmerava za finansiranje konzervacionističkih napora ili potreba lokalnih zajednica. Uprkos tome što je neočekivano da životinjama, koje su mete lovaca, donese bilo šta dobro, Dilis Rou, stručnjak iz Međunarodne unije za očuvanje prirode, je podvukla da postoje mnogobrojni dokazi pozitivnog uticaja dobro regulisanog lova na oporavak ključnih vrsta kao što su lavovi, slonovi i nosorozi.
„Istina je da su loše lovačke prakse i bezobzirni akteri doveli do toga da na pojedinim lokacijama nastanu problemi za konzervaciju, međutim, lov nije ključna pretnja ni za jednu od ugroženih vrsta“, kazala je Rou dodavši da su ogromne površine zemlje, korišćene za od strane južnoafričkih konzervacionista, zapravo nastale u svrhe lova i da kao takve pružaju dom mnogim drugim vrstama koje ostaju van nišana lovaca.
Afrički bivoli su krupna goveda iz porodice šupljorožaca. Imaju visinu do 1,7 i dužinu do 3,4 metra, a dostižu težinu i do 900 kilograma. Posebno se ističu neobičnim rogovima koji su spljošteni i pokrivaju čitavo čelo tako da samo u sredini ostaje slobodna uska pruga. Njihova stada broje i do nekoliko stotina grla. U proseku žive 25 godina.
Konzervacionisti su označili afričke bivole kao takson sa nižim stepenom opasnosti. Sem čoveka i lava odrasli nemaju pravih neprijatelja. Hijene i krokodili, kojih su močvare prepune, sa vremena na vreme uhvate neko mladunče, a isti je slučaj i sa leopardima.
