Crna Gora je u okviru pregovora sa Evropskom unijom nedavno otvorila Poglavlje 27 koje se tiče zaštite životne sredine. Pavle Radulović, ministar održivog razvoja i turizma ove susedne države i jedan od ključnih političkih kormilara na putu ka zatvaranju ovog važnog poglavlja, otkrio nam je budući smer crnogorske ekološke politike, omiljena obeležja svoje domovine, načine za rešavanje problema otpada, ali i slabe tačke u očuvanju prirodnog okruženja. Ministar će udružiti napore sa svojim saradnicima i čitavim narodom kako bi unapredio zdravlje životne sredine.
EP: S obzirom na to da je Crna Gora nedavno otvorila Poglavlje 27, koji su Vaši dalji planovi u zaštiti životne sredine?
Pavle Radulović: Veoma smo zadovoljni i ponosni što smo otvorili Poglavlje 27 i što nastavljamo ispunjenje evropske agende, ali ovo Poglavlje za mene zaista ima dublji smisao. Očekujem da, osim što ćemo raditi na gorućim infrastrukturnim projektima, promenimo naše životne navike kako bismo stvorili zdraviju životnu okolinu. U dokumentu Pregovaračke pozicije su postavljeni načini realizacije obaveza sa fokusom na teškoće u sprovođenju. Za primenu određenih propisa iz pravne tekovine Evropske unije tražili smo prelazne periode, jer primena zakonodavstva Unije u oblasti životne sredine nije lak i brz proces, a planiramo da bude adekvatno obavljen. Nastavićemo rad na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, na infrastrukturi u oblasti upravljanja otpadom i remedijaciji industrijskog zagađenja uz niz drugih aktivnosti. Uspostavljanje mreže zaštićenih područja Natura 2000, što je jedan od uslova za zatvaranje Poglavlja 27 za sve ranije države kandidate, takođe je među našim prioritetima. Da bismo sve ovo postigli potrebno nam je mnogo stručnog i posvećenog kadra, na čemu ćemo svakako posebno raditi. Ipak, države članice Evropske unije su „nagradile“ naše dosadašnje napore u Briselu 10. decembra.
EP: Poglavlje 27 obuhvata mnogo različitih tema. Kada je reč o trenutnoj situaciji u Crnoj Gori, u kojoj ste oblasti najdalje došli, a koja će kao naslabija tačka biti najteža za implementaciju?
Pavle Radulović: Koliko je urađeno govori i podatak da smo u poslednjih 7 godina u ovoj oblasti doneli oko 50 zakona usklađenih sa propisima Evropske unije i 15 strategija i potvrdili oko 40 međunarodnih konvencija. I dalje se koncentrišemo na izgradnju modernih postrojenja za upravljanje otpadnim vodama i otpadom, zajedno sa izgradnjom vodovodne i kanalizacione mreže u svim crnogorskim opštinama.
Potpisali smo Ugovor za projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i postrojenja za kanalizacioni mulj za glavni grad u vrednosti od više od 50 miliona evra.
Kada je reč o upravljanju otpadom, uspostavljamo sistem baziran na selekciji, prevenciji, reciklaži i ponovnoj upotrebi. U svim crnogorskim opštinama nastaviće se izgradnja transfer stanica, reciklažnih dvorišta i ostale prateće infrastrukture.
Uvođenje sistema odvojenog sakupljanja otpada potrebno nam je radi valorizacije vrednosti suvog otpada – papira, kartona, plastike i metala. Na taj način smanjiće se količine otpada koji će se odlagati na deponijama i pružiće se prilika svakom od nas da razmišljamo o otpadu kao značajnom resursu i da na jednostavan način damo lični doprinos zaštiti životne sredine. Pratićemo i najnovija evropska rešenja u delu smanjenja i postepene eliminacije upotrebe proizvoda od plastike.
Crna Gora je dugo bila industrijska zemlja i nije jednostavno sanirati i očistiti sve što je ostalo iz tog sistema. Iz tog razloga nam je izuzetno važan projekat koji ostvarujemo sa Svetskom bankom u vrednosti od 50 miliona evra, a čiji je cilj sanacija četiri crne ekološke tačke. Započeto je izvođenje radova na lokaciji Brodogradilišta, a početkom 2019. godine počinje sanacija deponija Gradac i Maljevac. Radi se i na izradi koncepta za lokaciju Kombinata aluminijuma Podgorica. Završetkom navedenih projekata, u Crnoj Gori biće rešen višedecenijski problem istorijskog industrijskog zagađenja.
Istovremeno vodimo računa o zagađenju vazduha pa smo uspostavili državnu mrežu za praćenje kvaliteta vazduha sa 7 mernih stanica. Podaci se u realnom vremenenu mogu pratiti na sajtu Agencije za zaštitu prirode i životne sredine.
Krajem marta 2018. godine potpisan je Ugovor o izradi idejnog rešenja ekološke rekonstrukcije TE „Pljevlja“ koja, nakon 36 godina rada postrojenja, predstavlja najznačajniji ekološki poduhvat. Paralelno, radiće se i na rekonstrukciji i izgradnji sekundarne mreže za potrebe toplifikacije, kao trajnog rešenja zagađenja vazduha u Pljevljima.
Kao rezultat uloženih napora da se očuva raznolikost našeg biodiverziteta, trenutno je zaštićeno oko 13 odsto crnogorske teritorije.
Nadamo se i da će građani promeniti svoj odnos prema prirodi, jer su naše navike često kamen spoticanja. Plastične kese koje „krase“ krošnje u koritima reka ne samo da nisu lep prizor, već su i izuzetno štetne po okolinu i zdravlje. Zbog toga ćemo se posvetiti i edukaciji stanovnika.
EP: U kontekstu borbe protiv klimatskih promena sve je popularniji održivi turizam. Da li znate za neke primere ovakve prakse u svojoj zemlji?
Pavle Radulović: Kreiranje održivih turističkih proizvoda definisano je Strategijom razvoja turizma u Crnoj Gori do 2020. Izdvojio bih nekoliko projekata, a pre svega solarni katamaran, čija
prva faza sprovođenja uskoro počinje. Koncept je zamišljen kao linijski prevoz putnika i nama je posebno važan jer će ga turisti sigurno rado koristiti. Time ćemo smanjiti velike gužve u zalivu. Pozitivan aspekt predstavlja i brzina samog prevoza. Po rečima investitora, za put od Herceg Novog do Tivta trebaće samo 18 minuta. Očekujemo da čitav projekat bude u funkciji tokom 2020. godine. Pomenuo bih da Ministarstvo održivog razvoja i turizma, u partnerstvu sa Razvojnim programom Ujedinjenih nacija (UNDP), već četiri godine realizuje program Razvoj niskougljeničnog turizma u Crnoj Gori sa ciljem da se iskoriste različiti instrumenti za takozvano ozelenjavanje turističke ponude i smanjenje ugljeničnog otiska u sektoru turizma. Kroz program podrške do sada je opredeljeno oko milion evra za zelene turističke projekte.
Projekat nabavke električnog autobusa za nacionalni park Durmitor svakako će uticati na smanjenje saobraćajne gužve i odstranjivanje pratećih negativnih efekata saobraćaja. Odraziće se pozitivno na imidž nacionalnih parkova. Ovakav vid transporta prepoznali su hoteli u Budvi i Ulcinju i turistička organizacija Cetinja.
Intervju vodila: Jelena Kozbašić
Intervju možete u celosti pročitati u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA decembar 2018 – februar 2019.
