Radovi na izgradnji sistema zagrevanja javnih ustanova na daljinsko grejanje sa bušotine BB1 u Bogatiću započeli su 16. jula, a ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić, zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave svečano je otvorio radove zavarivanjem prve dve toplovodne cevi.
Antić je ovom prilikom naveo da će i budući projekti eksploatacije hidrogeotermalnih potencijala imati punu podršku resornog Ministarstva, Vlade i predsednika Republike Srbije.
– Ovo je važan dan, kako za Bogatić i Mačvu, tako i za ovaj deo Srbije, jer su započeti radovi, prvog u nizu projekata koji ćemo otvoriti na ovom području. Velike su uštede koje ovaj sistem zagrevanja nudi. Konkretno, kod javnih ustanova obuhvaćenih projektom vrlo brzo će doći do povraćaja investicije, što nam daje prostora da planiramo da u budućnosti ovu uslugu ponudimo i građanima, ali još važnije poljoprivredi i privredi. Ovaj kraj Srbije, sa velikim poljoprivrednim potencijalom, uz korišćenje hidrogeotermalnih resursa, može da dođe na nivo da godišnje ima nekoliko berbi, odnosno proizvodnih ciklusa. To bi bila kapitalna vrednost za čitavu Srbiju. Vlada Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Vučićem, nastavlja sa politikom podsticaja za obnovljive izvore energije, ostajemo posvećeni cilju korišćenja 27 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2020.godine, a ovaj projekat značajno doprinosi u realizaciji energetske bezbednosti Srbije, izjavio je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike.
Opština Bogatić jedna je od tri koja je 2012. godine, na osnovu tadašnje studije izvodljivosti Ministarstva energetike i zaštite životne sredine, ušla u izbor za finansiranje toplifikacije javnih ustanova iz sredstava Evropske Unije. Godinu dana kasnije urađena je sanacija bušotine BB1 u Bogatiću.
Ovakvim sistemom grejanja ušteda na godišnjem nivou iznosiće između 12 i 18 miliona dinara, a nemerljiv je i značaj smanjenja zagađenja vazduha. Radi se otvoreni prstenasti sistem sa podstanicama u svakom objektu, a toplovodnom mrežom biće obuhvaćene javne ustanove u Bogatiću.
Radovi se izvode po projektu urađenom u saradnji sa stručnjacima Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu, prof. dr Dejanom Milenićem i dr Anom Vranješ, autorom Studije za toplifikaciju.
Ugovor o izgradnji sistema potpisan je krajem prošle godine, nakon čega su dopremljene i toplifikacione cevi.
Troškovi izgradnje toplovodne mreže iznose oko 120 miliona dinara, od čega se 75 odsto finansira iz kredita, a ostatak iz budžeta opštine Bogatić.
– Malo kasnimo sa radovima zbog komplikovane procedure dobijanja građevinske dozvole, ali imamo rok za izvođenje radova 120 dana. Imamo i obećanje od izvođača radova da će ovaj sistem biti kompletiran do početka grejne sezone. Mi smo već u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom u Beogradu izradili studiju kompletnih geotermalnih potencijala i resursa na teritoriji opštine Bogatić. U studiji je predviđena druga faza, u kojoj će toplotna energija koju budemo proizvodili moći da se ponudi građanima i privredi, a krajnji cilj je proizvodnja električne energije. Ceo projekat toplifikacije je izgledao nestvarno kada smo počinjali pre pet godina, a evo kreću finalni radovi, pa se nadam da će i ova druga faza uskoro biti realizovana, rekao je Nenad Beserovac, predsednik Opštine Bogatić.
Sedam javnih ustanova u opštini Bogatić biće obuhvaćeno ovim sistemom grejanja – Predškolska ustanova “Slava Ković”, OŠ “Mika Mitrović”, Mačvanska srednja škola, zatim zgrade Opštine, Suda, Policijska stanica i Javno komunalno preduzeće, što ukupno predstavlja 16000 kvadratnih metara, koji će se, prema planu, već od naredne grejne sezone zagrevati sa bušotine BB1.
Geotermalna istraživanja u Mačvi započeta su pre više od 30 godina, nakon čega je utvrđeno da hidrogeotermalni potencijal ove ravnice dostiže tri biliona kilovata električne energije, koji je do dana današnjeg ostao je gotovo neiskorišćen.
