Tokom 2014. godine u Južnoj Africi jedan nosorog bio bi ubijen na svakih osam sati. Prema proračunima neprofitne organizacije Save the Rhino statistički podaci iz 2016. nisu ništa manje poražavajući. Iako je lov opao za 10 odsto, ilegalno je ubijeno 1054 pripadnika ove životinjske vrste. Mnoge nosoroge života je koštao upravo njihov rog. Kriza je počela u Zimbabveu u Africi. Povoljnu klimu za krivolov predstavljale su teška socio-ekonomska i politička situacija u državi. Lovačke bande zatim su pažnju usmerile na susednu Južnu Afriku da bi u 2013. godini lov bio proširen i na druge afričke zemlje.
S obzirom na to da krivolovce nisu zaustavljali ni zakoni koji su zabranjivali ubijanje ovih životinja, vlade, preduzeća i organizacije nastojali su da zajedničkim snagama pronađu alternativno vaninstitucionalno rešenje. Spas su pronašli u sintetičkim rogovima.
Zašto je potražnja za njihovim rogovima toliko visoka da počinje da njihovu vrstu dovodi u opasnost od istrebljenja? Za rog nosoroga pogrešno se veruje da ima lekovita svojstva te se upotrebljava u tradicionalnoj medicini. U formi praha koristi se za lečenje svega – od mamurluka do karcinoma. Međutim, osnova roga je keratin, ista supstanca koja se nalazi u sastavu ljudske kose, što bi značilo da bi čaj napravljen od ostataka sa poda lokalne berbernice imao isti medicinski efekat kao rog nosoroga. Potražnja je najveća u Aziji, u Kini i Vijetnamu, gde kilogram ove robe ide i do 50 hiljada evra. Njegova visoka cena i retkost čine ga luksuzom koji doprinosi društvenom statusu svog posednika i ključ su njegove privlačnosti. Upravo iz tih razloga, malo je verovatno da će kupcima jeftinije i dostupnije opcije biti jednako primamljive. Baš kao što ni niža cena i raspoloživost cirkona nije uticala na opadanje trgovine dijamantima, u glavama bogatih potrošača sintetička alternativa skupog roga teško će da zameni originalni proizvod.
Iako su sintetički rogovi bio-inženjerski izum nastao iz dobre namere, njihova distribucija mogla bi da ima kontraefekat i da učini da cena autentičnih skoči. Mnogi će novac lakomisleno da daju za rog neproverenog porekla, problem su oni koji su spremni da idu toliko daleko da vrše DNK analize. Naučnici veruju da će tržište i dalje da ostane preveliko. Čak i da samo jedan procenat populacije istočne Azije istinski želi rog i može sebi da ga priušti, to je i dalje zastrašujući broj od 10 miliona ljudi čiji hir i želja za dokazivanje mogu da dovedu u pitanje opstanak čitave vrste.
Teške okolnosti u kojima su se našli nosorozi naveli su ljude da posegnu za etički upitnim merama za njihovu odbranu. Oni bi zatrovali rogove dovodeći na taj način one koji ih konzumiraju u medicinske svrhe u potencijalnu životnu opasnost. Čak ukoliko bi i ovo ekstremno rešenje bilo delotvorno, ono bi stalo na kraj samo prodaji rogova namenjenim za lečenje. Vlasnici bi se i dalje razmetali njima kao simbolom statusa, bilo prikazujući ih kao celinu ili kao delove ukrasa ili nakita.
Zaštita nosoroga zahteva mnogo novčanih sredstava od država. Ugrađivanje kamera i GPS implanata u rogove su neki od načina kojim bi se moglo ući u trag lovokradicama. Jasno je da su u borbi za nosoroge potrebni preduzumljivi ljudi koji razmišljaju van kutije. Iako sintetički rogovi na papiru zvuče kao spas, kontekst trgovine ovim skupocenim dobrom je specifičan i složen i jednostavna rešenja koja zvuče previše dobro na kraju bi mogla da se izjalove.
