Evropska unija radi na tome da do 2030. godine udvostruči trenutnu proizvodnju obnovljive energije. Ova informacija zvuči dobro, ali u njihovom planu postoji mana.
Naime, trenutna strategija podrazumeva i seču šuma, ukoliko se drva koriste za proizvodnju energije. Ovo bi, uistinu, smanjilo upotrebu neobnovljivih izvora energije kao što su ugalj i gas ali bi dugoročno moglo ostaviti velike posledice po atmosferu uzimajući u obzir da su šume ključan faktor u reapsorpciji ugljen dioksida iz atmosfere. Što je manje drveća manje bi se ugljen dioksida iz atmosfere apsorbovalo. Ovu činjenicu, donosioci zakona Evropske unije pravdaju time da bi se seča šuma obavljala na način koji bi omogućio šumama da se oporave, ali za to bi bilo potrebno previše vremena, smatraju stručnjaci.
Evropski proizvođači drveta, već decenijama koriste ostatke iz proizvodnje kako bi generisali električnu i toplotnu energiju. Ovaj materijal bi se svakako raspao i u atmosferu otpustio ugljen dioksid pa je stoga ovaj sistem bio vrlo pogodan za očuvanje okoline.
Nažalost, direktiva koja je u pripremi evropskog parlamenta bi omogućila upotrebu i izvan okvira bio otpada i nusprodukata proizvodnje, tj. opravdala bi i dodatno krčenje šuma u svrhu proizvodnje energije.
Glavni argument protiv ovakvog razmišljanja leži u inherentnoj neefikasnosti upotrebe drveta u ove svrhe. Prilikom seče šuma, zbog zaštite zemljišta u zemlji se ostavlja korenje koje prilikom dekompozicije emituje ugljen dioksid u atmosferu. Drvo koje se spaljuje po jedinici energije odašilje više ugljen dioksida u atmosferu nego ugalj. Kompresovanje drvene mase u brikete povećava njihovu efikasnost ali koristi dodatnu energiju i proizvodi dodatne emisije.
Iako drveće koje ponovo raste apsorbuje ugljen dioksid, ono raste sporo, i šume koje bi se obnovile, upile bi manje ugljen dioksida nego šume koje su ostale netaknute.
Evropske potrebe za drvetom bi degradirale njene šume, ali još veća šteta bi bila načinjena ako druge zemlje budu pratile evropski primer. Umesto da ohrabruju Indoneziju i Brazil da očuvaju svoje tropske šume, trenutna pozicija Evrope poslala bi pogrešnu poruku – secite šume dokle god drvo koristite za prozvodnju energije. Ovakav scenario ostavio bi nepopravljive posledice po životnu sredinu. Kako bi se procenat energije dobijen iz drveta povećao za 3% na globalnom nivou, komercijalna upotreba drveta bi morala da se udvostruči.
U ovoj situaciji vreme je vrlo bitno, smatraju stučnjaci. Povećanje emisija ugljen dioksida u atmosferu bi načinilo trajnu štetu. Ubrzalo bi topljenje permafrosta i glečera i doprinelo bi povećanju temperatura i kiselosti okeana. U ovom kritičnom trenutku kada bi vlade trebalo da „kupuju vreme“ u borbi protiv klimatskih promena, ovakva vrsta strategije ne može biti opravdana.
Rešenje leži u restrikciji upotrebe biomase na ono drvo koje dolazi kao nusprodukt već postojeće proizvodnje a donosioci odluka će moći da glasaju za ovakav amandman prilikom zasedanja evropskog parlamenta.
Milan Zlatanović
Izvor: theguardian
